Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лажне бомбе за политичке и школске обрачуне

(Срђан Печеничић)

После експлозије бомбе, у петак рано ујутру испред улаза у новобеоградски Тржни центар „Меркатор” у Булевару уметности 4, у наредних 48 часова уследиле су четири лажне узбуне. На мети, испоставило се лажних дојава о постављеним експлозивним направама, нашли су се чачански „Меркатор”, затим Општински суд у Смедереву, тржни центар „Темпо” у Вилиним Водама и „Меркатор” у Новом Саду. Независно од тога да ли је неко остао ускраћен за смисао за хумор и добру забаву па помислио да ће му изазивање панике то надокнадити или је посреди нешто сасвим друго, полиција свакој дојави о бомби приступа озбиљно. У полицијском жаргону те бомбе се називају „пакосним”.

– Сваки од позива у полицији прихвата се озбиљно и специјалне екипе у пратњи водича службених паса увек излазе на терен. По стандардној процедури, просторије се евакуишу и обезбеђује се лице места. Следи детаљна претрага просторија специјализоване контрадиверзионе екипе полиције у пратњи водича службених паса који су обучени да нањуше експлозив. Уколико се то догоди, пас се укопа у месту сигнализирајући на постојање експлозивне направе. Увек се, бар за сада, испоставило да је реч о лажној дојави – објашњава наш саговорник из полиције.

Он, ипак, напомиње да иако полиција годишње прими око 100 оваквих позива, никада се не треба руководити претпоставком да је реч о лажној претњи. Највише оваквих позива долази из телефонских говорница, али и путем мобилних телефона. Када полиција утврди да је дојава била лажна, следи откривање позиваоца. Уколико је позван одређени објекат, онда се преко листинга проверава број. Ако је дојава упућена на број службе „92”, позив се аутоматски очитава на екрану оператера и место позиваоца се одмах лоцира.

Проценат откривених „несланих шаљивџија” је, како кажу у полицији, висок. Њима је, према Кривичном закону, запрећена новчана или казна до годину дана затвора.

Особа која упозорава да је постављена бомба, најбољи је извор информација о томе. У таквим ситуацијама треба сачувати „здрав разум”, саговорника што дуже задржати на вези и замолити га да понови поруку.

– Било би добро забележити сваку реч коју је изговорио и затражити ближе информације о томе где је бомба постављена или када ће експлодирати. Требало би му рећи да експлозија бомбе може да доведе до смрти или озбиљних повреда недужних. Било би добро и обратити пажњу на звуке у позадини – саветују у полицији.

Психијатар др Ивана Алексић каже за „Политику” да су особе које анонимно пријављују да је наводно постављен експлозив, склоне изазивању скандала, чиме у ствари желе да искажу своју доминацију и покажу да могу да контролишу ситуацију.

– То су психопатске личности које се осећају безначајно и незадовољно, а изазивањем панике и општег метежа себи придају на важности. Они тако остварују неку своју прикривену добит и помало уврнуто уживају у сазнању да су пореметили свакодневицу. Са друге стране су особе којима негде у одређеном тренутку одговара да се изазове паника, као рецимо у школама или на факултетима уочи писмених задатака или испита – објашњава психијатар.

На сваких неколико година, у просеку, уследи и лажна дојава о постављеној бомби на београдском Аеродрому „Никола Тесла”.

Један овакав позив забележен је у фебруару 2005. године, када је Радојица Жижа, војни пензионер из Београда, револтиран одласком генерала Владимира Лазаревића у Хаг,позваополицију и представивши се као „Србин” рекао да су постављене бомбе у два авиона и у транзитном делу зграде на аеродрому.

Подсетимо, у току претходних година лажне дојаве о постављеним бомбама биле су упућене Скупштини Београда на Тргу Николе Пашића, општинским и окружним судовима у Србији, медијима, железници, школама... Кружи горка шала да кад неко од „смелијих” ђака неће да ради писмени задатак, или студент да полаже испит – с мобилног телефона позове школу и јави да је подметнута бомба. Наравно, такви се и убрзо, најчешће сами открију, тако да је савет свима – боље књигу у шаке него бомбе у школе.

-----------------------------------------------------------

Евакуисана платформа у Северном мору

О озбиљности приступа свакој дојави о подметању експлозивних направа не само код нас већ и у Европи, говори пример једне Скандинавке која је прекјуче „подигла на ноге” више стотина запослених на једној од нафтних платформи у Северном мору. После њене пријаве да је подметнула бомбу на платформу која се налази на око 200 километара од Абердина у Великој Британији, уз помоћ војних хеликоптера и једног авиона евакуисано је више од 500 запослених. Наравно, испоставило се, беспотребно.

Иначе, став већине развијених земаља је да овакве „вести” најчешће не објављују јер из искуства се зна да их тако само „мултипликују”. Чим се прида значај једној, јаве се после тога многи који желе да и они, са својим „бомбама” уђу у медијски простор.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.