четвртак, 24.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тумачење премијера

Премијер Србије је лик на политичкој позорници, па је самим тим и глумац, али је и јунак којег би могао да тумачи професионални глумац у филму. За сасвим уверљиво и искрено играње лика премијера, глумац мора да разуме свог јунака, чак и да га воли, да верује да свако од нас чини ствари мислећи да ради добро.

Тако лик председника САД игра Кевин Спејси у серији „Кућа од карата” и поклања пажњу најмањим физичким активностима, као што је лупкање прстеном о сто. Наш глумац анализира премијерово стрпљиво седење тринаест и по сати у сали Скупштине током дискусије о лекс специјалису. Глумац ову самоконтролу посматра као перформанс, јер зна да је сваки наступ јавне личности пројектовање идеалне слике о себи. Поред уметнице Марине Абрамовић, још је у табору напредњака Николићев штрајк глађу, пример употребе тела у политичке сврхе. Ипак, важније од премијерове способности да трпи је да разумемо мотивацију: он шаље поруку да је вреднији од критичара, пример протестантске ревности.

Глумац наставља истраживање читањем премијеровог ускршњег текста у „Вечерњим новостима” у којем слави марљивост Ђоковића и Џордана. Наводи број изгубљених мечева и промашаја Летећег Мајкла који га нису омели да постане легендарни кошаркаш. Пре свега, Џордан је превазишао доста већу препреку када није примљен у средњошколски тим, али уз рад и нагли физички раст, стигао је до Универзитета Северна Каролина, где му је тренер био велики Дин Смит. Прве сезоне у Чикагу су биле тешке, али уз промене у тиму са Филом Џексоном на челу, Булси постају победнички тим. Ово је далеко нијансиранија слика у којој рад није једини фактор, као ни у случају Новака – тимски, стручни план је основа, а рад је начин да се стратегија спроведе. Другим речима, могуће је да радите пуно, а да постигнете врло мало ако се не ради паметно и ако тим не ваља.

Премијер у свом тексту упада у редукционизам: мотивациону психологију за појединцe примењује на сложенији друштвени проблем Србије. Зашто – пита се глумац. Зато што свој лични препород и залагање меша са вођењем земље. У негирању сопственог ега заправо истиче себе, а не институције и стратегију. Као људи који су нападно скромни, размишља глумац. У „Ћирилици”, премијер набраја квалитете светских лидера јер од свакога може нешто да научи. Говори пуно о себи, а причу о другима своди на снагу, упорност, непопустљивост и чврстину, што делује нарцисоидно. Забрињавајуће је што помиње и Орбана и Ердогана као снажне вође. Дакле, глумац тумачи лик који се остварује у времену када нема светлих контрапримера ни у влади ни у домаћој назови елити, ни напољу, када његове економске пројекте подржава бирократизовани Брисел који се већ огрешио о Европљане и ствара услове за локалне ауторитаризме.

Глумац преузима став вође и верује да је лик премијера једини светли пример у датим околностима. Како се то глуми? Тако што се учитава лоша намера у свако питање новинара или супротстављaње – они који су против су кочничари и зли. Персонализују се и политички потези: лично ће да замоли шеика Мухамеда да нам помогне за један до два хеликоптера. При том је Ел Абар за „Арабијан бизнис” изјавио да за пројекат „Београд на води” његова земља „има посебан интерес” и да он обавља„патриотску дужност”. Да ли ово значи да се не ради о чистом бизнису?

Глумац верује да ће будућност показати да је његов лик у праву, као у случају Ајфела или Газеле. Ајфелов торањ је више џиновска скулптура, па би пригодније поређење било са контроверзом око голотиње Победника када је требало да буде постављен на Теразијама. Зашто премијер не помене Бразилију као велики прогресивни пројекат Ле Корбизјеових ученика који је потпуни промашај, иако је награђиван? Контрапримери и медијска критика би разводнили дискусију, а премијер верује да права власт има храбрости да доноси непопуларне одлуке, макар и грешила, и зато истиче трпељивост.

Други ликови би се у филму низали као код Гогоља. Тако је један опозициони функционер протрчао на београдском полумаратону кроз циљ иза мене, али сам га чуо да је заокружио време на мање од мог. Слагао себе за минут. Тако су и бројни политичари заокружили своје биографије докторатима. Промашаје ће представити као успехе. Све је то перформанс за читав ансамбл глумаца.

Био би то филм о личности премијера и друштвеном миљеу. Копија филма би касније нестала у приватизацији као што се догађа са фондом „Авала филма” (шест стотина наших вредних остварења!) за које се власт проглашава ненадлежном. Публика седи и гледа овај филм, чека шта ће да се деси са Србијом. У том чекању не схватамо да филмови пуно говоре о самој публици.

*Редитељ

Коментари17
f16c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.