Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија – спона Кине и Европе

Ванг Вејгуанг

Након сусрета кинеског премијера Ли Кећијанга са лидерима земаља централне и источне Европе, који је у децембру одржан у Београду, постало је јасно да је овај регион од велике важности за планирани кинески продор на европско тржиште.

Какво је место Србије у тој иницијативи, за „Политику” објашњава председник Кинеске академије друштвених наука (КАДН) Ванг Вејгуанг који ових дана борави у српској престоници.

„Боравећи у Београду, премијер Ли Кећијанг је истакао да Кина поздравља Србију као предводника посла у обезбеђивању сарадње у области инфраструктуре чији је циљ побољшање транспорта између Кине и земаља централне и источне Европе. Србија ће тако играти све важнију улогу у односима Кине и овог региона, као и Кине и Европе уопште. Кинеска влада подржава идеју да координациони центар буде стациониран у Србији, верујући да Србија може да буде добар координатор у транспортном повезивању Кине и Европе”, објашњава Ванг.

Какву тежину има КАДН у дипломатским активностима Пекинга показује податак да јој припада важна улога у креирању националне спољнополитичке стратегије коју доноси Државни савет (Влада) НР Кине, а њен председник има ранг министра.

Професор Ванг подвлачи важност споразума који је кинески премијер постигао са премијерима Србије, Мађарске и Македоније – Александром Вучићем, Виктором Орбаном и Николом Груевским – који се односи на изградњу експресне железничке линије.

„Ова линија почиње у грчкој луци Пиреј, на југу, пролази кроз Скопље и Београд и завршава се у Будимпешти, на северу. Повезујући луку Пиреј и мађарско-српску железницу отворена је нова и поуздана траса за извоз и размену добара између Кине и Европе. У исто време кинеска високотехнолошка опрема могла би да буде допремљена у овај део Европе”, истиче председник КАДН-а.

Он сматра да у спровођењу овог пројекта Србији припада истакнуто место због доброг географског положаја и да она због тога „представља важан стуб на који се ослања изградња кинеско-европске, континентално-поморске експресне линије”.

Ванг Вејгуанг оцењује да ће „како буде одмицао процес изградње Србија играти све значајнију улогу као чвориште на трговинском путу између Кине и Европе.

Пројекат повезивања луке Пиреј и Будимпеште неће, тврди, донети корист само Кини него ће профитирати и све земље које се налазе на тој маршрути.

„На овај начин ће се проширити кинеско-европска трговина, доћи ће до убрзаног развоја Србије и земаља централне и источне Европе, чиме ће се премостити регионални јаз и промовисати уравнотежени развој унутар Европе, и обогатити свеобухватни односи стратешког партнерства између Кине и ЕУ. Кина има довољно капацитета за производњу опреме, може да инвестира у подизање фабрика у Србији, подржи локалну инфраструктуру и промовише економски развој Србије, док би у међувремену унапредила услове транспорта у вашој и другим европским земљама”, наглашава Ванг.

Настојање Пекинга да уђе на европско тржиште тумачи се као још један од знакова отварања овог индустријског џина према свету. У том контексту, глобалну пажњу је у последње време највише привукло оснивање Азијске банке за инвестиције у инфраструктури (АИИБ).

Професор Ванг подсећа да су крајем октобра прошле године министри финансија и други овлашћени представници 21 земље потписали оснивачки меморандум о успостављању АИИБ-а.

„Досад има 57 потенцијалних оснивача међу којима је 37 земаља региона и 20 ван њега. Међу нерегионалним земљама 18 је европских”, наводи Ванг.

Он међутим наглашава да је АИИБ у току рада који се односио на припреме за успостављање банке добио подршку Светске банке, Азијске развојне банке и других међународних банака за развој,

„Оснивање АИИБ-а добило је велику подршку азијских земаља, што одражава огромну потребу за изградњом инфраструктуре у Азији. Инвестирање у инфраструктуру је основа економског раста и представља велики трговински потенцијал и снажну покретачку снагу за све типове инвестиција. Активно учешће земаља које нису из азијског региона, нарочито европских земаља, показује да ове земље очекују да покрену сопствени развој кроз учешће у инфраструктурном развоју Азије, као и да учествују у добити”, истиче Ванг.

Он сматра да оснивање АИИБ-а не представља само ретку шансу за развој и широко тржиште за земље чланице, него такође помаже у проширивању опште глобалне потражње и промовисању одрживог развоја глобалне економије. „То је избор у којем добијају све земље различитих нивоа развоја, у региону и ван њега.”

А колико АИИБ представља конкуренцију западним финансијским институцијама и да ли је, суштински, њена сврха да буде њихова својеврсна противтежа?

„Ова банка ће уско сарађивати са другим мултилатералним и билатералним агенцијама, промовисаће регионалну сарадњу и изградњу партнерства, хватаће се у коштац са изазовима са којима се сусрећемо на пољу развоја. АИИБ и друге међународне финансијске организације имају исти циљ и однос између њих неће бити такмичарски или однос прављења противтеже”, одговара Ванг.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.