Субота, 13.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

„ОБРАЗ” И ПРАЗНЕ ГЛАВЕ

Сви су нагађали ко је могао да подметне бомбу испред „Меркатора”, али једино се ,,Газета” сетила да „постоји сумња да су експлозију, која се догодила испред ’Меркатора’, инсценирале стране службе како би додатно закувале ситуацију између Србије и Словеније у тренутку када се решава судбина Косова”. Јер, ,,... сваки инцидент који се припише Србима је добродошао”.

Не знам, може бити. Али може бити и да „Газета” воли и да мало увелича. Све дневне новине су, на пример, објавиле да је „пола Ниша” дочекало повратак из болнице дечака којег је ударила струја јачине 25.000 волти, док је у „Газети” струја била јачине – 220.000 волти!

Само је „Правда” објавила да Драган Џајић, прослављени фудбалер и функционер Црвене звезде – плаче у ћелији. И то је „Правда” поновила пет пута. Само на првој страни два пута. Са додатком да „гледа у зид”. Иако у текстовима о Џајићу има критике због понашања полиције („срамно, понижавајуће”...), изношење у јавност да плаче – такође је понижавајуће и срамно, таман да је и истина. Давање тој чињеници или „чињеници” толики значај даје се на знање да је Џајић или крив или човек који нема снаге да се у затвору држи достојанствено. Или и једно и друго. За разлику од једне жене која је у таквим условима била дуже од њега.

Та жена, наравно, не силази са насловних страна таблоида, рекао бих – никада.

Наслови на првим странама ових дана: „Цеца утекла” и „Палма прави Цецу од воска” („Курир”) „Цеца збрисала на Кипар” („Прес”), „Пали Џаја и Цвеле. Цеца следећа на списку”; „Мистерија звана Цеца”; ,,Цеца побегла у Немачку” („Ало” 6, 7. и 11. фебруара), ,,Цеца са Кипра: Нисам побегла!”...

А „Правда” пише:

„Јавне личности из Србије слажу се да је покушај организовања изложбе приштинских уметника у Београду, са сликом албанског терористе Адема Јашарија као главним експонатом, била смишљена провокација која није имала везе са савременом уметношћу, већ је за циљ имала доливање уља на ватру у ионако компликованој политичкој ситуацији у Србији.”

Те јавне личности су глумица Лидија Вукићевић, посланик СРС-а, др Милан Ивановић, председник Српског националног већа Северног Косова, као и новинарка Љиљана Булатовић. Момир Лазић, „књижевник и публициста” тражи да први људи културе у држави и главном граду због најављене изложбе у галерији „Контекст” – поднесу оставке.

О истом питању Борис Дежуловић, колумниста дневника „Ало”, има другачије мишљење, мада читаоци овог листа не знају садржину вести која је повод томе. Па каже:

„Култура која супериорно пребацује Албанцима како у целој својој хисторији немају честитог виолинисту, данас с бакљама и вилама насрће на изложбу којом албански умјетници пропитују националне идентитете и идентитетске конфликте. Припадници ’Образа’ тако боље од било којег ликовног критичара објашњавају ту изложбу (из текста се не може сазнати која је то изложба, где је, ко је организовао... – прим С. С.) показујући колико су ти идентитети понекад баш (...) болно глупи.

Адем Јашари приказан је као ворхоловска поп икона у природној величини и класична је критика тривијалне популаризације насиља, али како да то схвате празне главе које служе само за ношење образа?”

А завршава овако:

„...Џабе су њој славни виолинисти – ти воштани мозгови данас виолинским гудалом гуде у гусле, позивајући на национално буђење. Наградно питање за њих гласи: ако за гуђење служе гудала, што служи за буђење?”

Ни Јелена Тинска, лепа колумнисткиња „Курира”, не упознаје читаоца са основном информацијом коју коментарише. Као да разговара сама са собом. Помиње „Орку” (Организација за заштиту животиња) и „Арку” (Друштво за заштиту животиња) , „Буразеровића”, али не каже шта је, односно ко је ко. Помиње и Биљану Србљановић (драмску списатељицу), али не наводи ко је она. Као да читалац мора то већ да зна, као и историју и суштину проблема.

Јелена Тинска у тексту расправља са Биљаном Србљановић, јер јој је ова избрисала коментар који је Тинска послала с намером да се укључи у расправу на Биљанином блогу на Б 92. А расправљало се, ако сам добро схватио, о животињама. Једна од разговетнијих реченица Ј. Тинске, упућена Б. Србљановић, која би могла да нас упути у чему је проблем, гласи: „С једне стране, ви покушавате да удомите ’куце и маце’, док, с друге, оне крваве, коју ви кријете, здрави, млади пси и мачке умиру у Овчи у мукама, искључиво кривицом ’Орке’”.

Да ли сте схватили?

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.