уторак, 18.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.05.2015. у 00:01 Сло­бо­дан Кља­кић

Контроверзни владар који се није бојао ваге историје

(Фото Бета)

Јо­сип Броз Ти­то пре­ми­нуо је на да­на­шњи дан, 4. ма­ја 1980. у Љу­бља­ни, а са­хра­њен је у Бе­о­гра­ду 8. ма­ја. Би­ла је то по­греб­на све­ча­ност без пан­да­на, на ко­ју је сти­гло 211 де­ле­га­ци­ја из 128 др­жа­ва.

Од ње­го­вог од­ла­ска на ле­че­ње на са­мом по­чет­ку 1980, у оба­ве­штај­ном цен­тру у он­да­шњој Па­ла­ти ЦК СКЈ, да­на­шњем тр­жном цен­тру ,,Ушће”, че­ка­ло се са­мо на јед­ну по­ру­ку из Љу­бља­не: ,,Утак­ми­ца је по­че­ла”, што је би­ла ши­фра ко­јом се са­оп­шта­ва да је пре­ми­нуо. 

Ка­да је вест обе­ло­да­ње­на, код мно­гих је иза­зва­ла шок, ваљ­да и за­то што су ве­ро­ва­ли да је Ти­то бе­смр­тан. По­кре­нут је бес­пре­ко­ран ме­ха­ни­зам по­греб­не све­ча­но­сти а до ју­тар­њих са­ти 8. ма­ја сто­ти­не хи­ља­да гра­ђа­на Ју­го­сла­ви­је до­шло је у Скуп­шти­ну СФРЈ, где је био по­ло­жен ков­чег, да ода по­шту пре­ми­ну­лом.

Пе­де­сет свет­ских те­ле­ви­зиј­ских мре­жа ди­рект­но је пре­но­си­ло ис­пра­ћај Ти­то­вих по­смрт­них оста­та­ка до Ку­ће цве­ћа, у кру­гу Ужич­ке 15 на Де­ди­њу, где је са­хра­њен по из­ри­чи­тој же­љи.

,,Ти­то би био ве­ли­ки чо­век и да ни­је имао власт”, сво­је­вре­ме­но је кон­ста­то­вао Хен­ри Ки­син­џер, из че­га се мо­же за­кљу­чи­ти да је био још ве­ћи за­то што је власт имао.

Али, не са­мо то. Ти­то је власт во­лео, а по­го­то­во је во­лео ап­со­лут­ну власт.

У сво­је­вре­ме­ном раз­го­во­ру за ,,По­ли­ти­ку”, ко­ји сам во­дио с Вла­ди­ми­ром Де­ди­је­ром по­во­дом ње­го­вог ра­да на ,,При­ло­зи­ма за би­о­гра­фи­ју Јо­си­па Бро­за Ти­та”, Де­ди­јер је као глав­но по­ста­вио ,,пи­та­ње Ти­то­вог од­но­са пре­ма вла­сти”.

,,Основ­на Ти­то­ва гре­шка је то што је ми­слио да ће ве­чи­то вла­да­ти. Ово ни­је про­из­вољ­но твр­ђе­ње. Баш у том то­ну он је го­во­рио при­ли­ком на­шег по­след­њег раз­го­во­ра 1. но­вем­бра 1978. го­ди­не, у при­су­ству мог си­на Мар­ка. При­чао је та­ко као да ће ве­чи­то жи­ве­ти. По­ми­њао је и два сво­ја стри­ца за ко­је је твр­дио да су жи­ве­ли 102 и 103 го­ди­не”, све­до­чио је Де­ди­јер.

У тор­би је та­да имао ге­не­а­ло­шко ста­бло до­ма­ћи­на, у ко­ме су по­ми­ња­ни и Ти­то­ви стри­че­ви. Је­дан је жи­вео 72 а дру­ги 73 го­ди­не.

На пи­та­ње пот­пи­сни­ка за­што је Ти­то стри­че­ви­ма до­дао по то­ли­ко мно­го го­ди­на, Де­ди­јер је од­го­во­рио:

,,Ми­слим да је раз­лог то­ме ње­го­ва ве­ли­ка љу­бав пре­ма вла­сти, по­го­то­во пре­ма ап­со­лут­ној вла­сти ка­кву је имао. Због ње је и све сво­је по­тен­ци­јал­не на­след­ни­ке, јед­ног по јед­ног, по­сте­пе­но укла­њао. То је јед­на круп­на исто­риј­ска чи­ње­ни­ца а мла­ђи исто­ри­ча­ри ће утвр­ди­ти ко­ли­ко је ово тач­но”.

Од он­да до да­нас про­шло је мно­го вре­ме­на, али и да­ље че­ка­мо на вред­не, ква­ли­тет­не исто­ри­о­граф­ске сту­ди­је о Јо­си­пу Бро­зу Ти­ту, ње­го­вом жи­во­ту и вла­да­њу, по­го­то­во сту­ди­је ко­је би ње­го­ве др­жав­нич­ке и по­ли­тич­ке по­те­зе сме­сти­ли у ко­ор­ди­на­те ме­ђу­на­род­них од­но­са у 20. ве­ку, у вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та и по­том у хлад­ном ра­ту.

Дуг пе­ри­од Ти­то­ве вла­сти на­рав­но да је пра­ћен мно­гим кон­тро­вер­за­ма, али је ин­те­ре­сант­но да се он ни­је бо­јао ва­ге исто­ри­је. Твр­дио је да ће и о ње­му и о учин­ци­ма ње­го­ве ге­не­ра­ци­је суд да­ти тек исто­ри­ја и бу­ду­ћа по­ко­ле­ња, при че­му је ја­сно да је сма­трао ка­ко ће тај суд би­ти по­во­љан.

Ти­то мо­жда ни­је пре­зао од су­да исто­ри­је, али је чи­ње­ни­ца да се о ње­го­вом ме­сту у исто­ри­ји не мо­же су­ди­ти ни по ме­ри про­вин­циј­ске па­ме­ти ни по ме­ри фа­ра­он­ског обо­го­тво­ра­ва­ња.

Коментари0
59536
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља