Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Груевски се ломи под спољним притиском

Разграђивање пирамиде власти у Македонији почело је близу њеног врха, али могуће је да је то само маневар којим се покушава очувати глава система, премијер Никола Груевски. Ни након тешких критика које су му очи у очи изрекли амбасадори САД, Велике Британије, Немачке, Француске и Италије, као и представник ЕУ, Груевски није отишао са власти, што је од њега отворено затражио потпредседник Европског парламента Александар Граф Ламсдорф. Уместо тога, премијер је уклонио неке од најближих сарадника који су директно уплетени у афере владе које опозиција избацује у јавност.

Тешко да ће се то испоставити као први корак ка формирању прелазне владе и превременим изборима, што су поједини западни амбасадори још раније предлагали Груевском. Јер, преносе македонски медији, дипломатска шесторка одвојено се састала и са Алијем Ахметијем, лидером Демократске уније за интеграцију, албанске странке која је такође део владајуће коалиције, и затражила од њега да „искористи свој утицај за добробит грађана и заузме став”. Није прецизирано шта то значи, али звучи као да му је дипломатским речником поручено да напусти владу и погура Груевског ка изборима. То би могло значити да премијер није показао намеру да их сам распише.

Вођи опозиције Зорану Заеву, председнику Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ), амбасадори су препоручили сасвим супротно – да се врати у институције, то јест у парламент, чији рад његова партија бојкотује још од прошлогодишњих избора зато што их је, како тврди СДСМ, Груевски добио злоупотребама власти, преварама и манипулацијама. То не значи да су Заеву поручили да се повуче јер су подржали и „демократско право на револт” – уличне протесте који су у Македонији у јеку, док је велики митинг опозиције најављен за недељу. Ни спекулације о безбедносној стабилности Македоније након окршаја полиције са терористичком групом у Куманову неће одложити тај митинг. Заев је и јуче позвао грађане да се придруже протесту.

Захтев да се Заев врати у скупштину – „кључну институцију у којој опозиција може да истражује”, како је рекла немачка амбасадорка Кристине Алтхаузер – пре је на линији онога што су велике силе, ако су тачни извештаји македонских медија, затражиле и од Ахметија: да се заложи за независну истрагу о садржини прислушкиваних разговора државних челника. Изгледа да су притисци у том смеру успели јер је и ВМРО-ДПМНЕ, странка Груевског, јуче предложио парламенту да спроведе истрагу о томе.

Снимке тих разговора, који указују на то да власт незаконито прислушкује више од 20.000 људи и контролише медије и судство, Заев објављује већ два и по месеца. Власт га оптужује да му снимке нису доставили, како он тврди, домаћи обавештајци инсајдери, него страни шпијуни с којима је планирао пуч, али судски процес против Заева још није почео, па ни аутентичност тих тешко инкриминишућих снимака није потврђена. Упадљиво је, додуше, да влада не тврди да су они потпуно лажирани, већ да су премонтирани.

У тим снимцима се као главни јунаци често појављују и смењени министри, Гордана Јанкуловска, која је била одговорна за унутрашње послове, и Миле Јанакијески, до прексиноћ у влади задужен за саобраћај и комуникације. Ништа мање важну улогу у њима нема ни Сашо Мијалков, директор за безбедност и контраобавештајни рад и братанац Груевског, који је сам поднео оставку. У тексту његове оставке, који је процурио у медије, као и у саопштењима Јанкуловске и Јанакијеског, међутим, нема ни трага признања кривице. Напротив, смењени министри наглашавају да одлазе да би допринели стабилизацији Македоније, то јест превазилажењу кризе, док Мијалков отворено оцењује да је ту кризу наметнула опозиција „недржавничким односом” и да су „истина и аргументи” на њиховој страни.

Поједини македонски медији, позивајући се на своје изворе, наводе и да одлазак те тројке није искључиво у вези са скандалима са којима их снимци прислушкиваних разговора доводе у везу. Наводно, амбасадори су Груевском на састанку предочили и сазнања да су неке особе из Пете управе Министарства унутрашњих послова контактирале са људима из терористичке групе с којом се полиција у суботу сукобила у Куманову. Према тим наводима, за то су знали и Јанкулоска и Мијалков.

Теорија према којој је Груевски организовао долазак терориста како би скренуо пажњу са својих афера и натерао опозицију да се повуче да не би отежавала ситуацију у земљи добила је одјек и у медијима са Косова, одакле су дошли многи од терориста који су ухваћени у Куманову. Портал „Коха” је, преноси Танјуг, јавио да је Косовска обавештајна агенција још у фебруару имала информације да се македонска тајна служба наводно повезала са особама са Косова како би их ангажовала за акцију која би дестабилизовала Македонију.

Груевски се можда суочава и са још једним проблемом. Хелсиншки комитет у Македонији саопштио је да би спровођење његовог предлога да место министра унутрашњих послова заузме Митко Чавков погазило устав. Јер, како кажу, највиши правни акт Македоније предвиђа да одбраном и полицијом могу руководити само особе које су у претходне три године биле цивили, док је Чавков био полицијски начелник у Бироу за јавну безбедност до маја 2013. године. Без обзира на то, македонска скупштина је јуче по хитном поступку изгласала да Чавков дође на ту позицију и да Владо Мисајловски, досадашњи директор јавног предузећа Државни путеви, преузме ресор саобраћаја и веза.

Потврђен идентитет Ндрецаја и Ризаја

Министарство за унутрашње послове Македоније потврдило је да је у оружаном обрачуну у Куманову убијен вођа терористичке групе Мирсад Ндрецај, познат као командант Нато, као и Бег Ризај, алијас командант Бегу, обојица са Косова, преносе македонски медији. Ндрецај је био осумњичен да је предводио групу која је 21. априла напала полицијску караулу Гошинце, на северу Македоније.

Потврђен је и идентитет Нусрета Каљошија, рођеног 18. априла 1975, македонског држављанина. Помоћу Интерпола је потврђен и идентитет Самија Укшинија или команданта Сокољија, са Косова, који је такође био вођа. Осим њега, ухапшене су још две особе за које је речено да су били међу вођама групе. Танјуг 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.