Недеља, 22.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два Стефановића против ђенерала

(Фото Бета)

Ако је Борко Стефановић, са својим свежим левичарским опредељењима, мало кога изненадио осудом рехабилитације Драже Михаиловића, његов презимењак на месту министра полиције јуче је био једна од главних тема политичких оговарања и анализа. Ником није промакло да је Небојша Стефановић рекао да је лично незадовољан одлуком суда о рехабилитацији Драже Михаиловића јер потиче из партизанске породице, али је мало ко у београдској политичкој чаршији био спреман да поверује у његову искреност с обзиром на његову десничарску младост. Већина посматрача са којим смо разговарали тврдила је да су изненадна лева скретања десне руке Александра Вучића производ амбиције његовог шефа да од своје странке направи место сусрета модерних четника и партизана.

Нико није желео да прихвати могућност да су и његова искреност и Вучићева намера аутентичне. Српској напредној странци свакако годи да се представи као модерна европска странка деснице у којој има места и за петокраку и за кокарду. Скепса према министровом партизанском опредељењу била је толика да је новинар „Политике” тражио подробније информације о револуционарној традицији Стефановићеве породице. И ево шта смо сазнали о министровом деди: пореклом је из Коцељеве у западној Србији, учествовао је у ослобађању Београда као петнаестогодишњи дечак у саставу Осме црногорске бригаде, којој се прикључио 1944. Затим је био на Сремском фронту, где је рањен и награђен Медаљом за храброст. Након ослобођења, завршио је Војну академију и постао официр ЈНА. Прадеда Стефановића је иначе носилац Албанске споменице.

Вучићу вероватно није требало више од неколико наносекунди да схвати какав политички капитал садржи Стефановићева народноослободилачка биографија у тренутку када његова странка ликује због ђенералове рехабилитације, а Европа и невладин сектор, са којим управо склапа пакт, забринуто кибицују.

Поготово када се зна да су Томислав Николић и Александар Вучић били други и трећи човек Српске радикалне странке, чији су конгреси и митинзи почињали песмом „Спрем’те се, спрем’те, четници”, и да је лидер радикала Војислав Шешељ лично промовисао Томислава Николића у четничког војводу.

Причу о прочетничкој партији додатно је подгрејало путовање аутобусом на отворену седницу Владе Србије у Нишу 29. јула прошле године, када су се у опуштеној атмосфери у аутобусу потпредседник Ивица Дачић и министар одбране Братислав Гашић надметали ко ће да наручи више песама. Занимљиво да је Дачић тражио партизанске, а Гашић искључиво четничке песме. У једном тренутку Дачић је само прокоментарисао:


(Фото Бета)

„Урнисали сте ме са тим четничким песмама. Па шта би било да сте добили Други светски рат? Од вас не бих могао да живим”, рекао је тада Дачић.

Испоставило се да нешто што је старо 70 година, одлуком Вишег суда у Београду, поново дели Србију. У штампи се опет појављују сукоби из далеке прошлости, из којих се види колико је било смешно претенциозно тврдити да је Декларација о политичком помирењу демократа и социјалиста од пре седам година представљала „историјско помирење” Срба, о искрености да и не говоримо.

Декларација из 2008. је била само оправдање да две странке склопе коалицију која је на власти остала до 2012. године.

А главни актери тадашњег помирења, Борис Тадић и Ивица Дачић, данас другачије гледају и на рехабилитацију Драже Михаиловића. Док је Дачић одлуку недвосмислено назвао „срамном”, додавши да она „не може избрисати и поништити историју”, Тадић и даље препушта суду историје да пресуди Дражи.

„Ова одлука никако не би смела да буде узрок нових подела у друштву. Таква врста подела је увек била погубна за нас и потребно је да радимо на превазилажењу заосталих подела, а не на стварању нових”, рекао је Тадић за „Политику”. 

Ни премијер Србије Александар Вучић није био много јаснији од Тадића. И Вучић, наиме, сматра да је деоба на четнике и партизане непотребна и поручује да су Србији „више него икада пре” потребни слога и јединство грађана, а не продубљивање вишедеценијских сукоба и подела. Он разуме да је пресуда генералу Михаиловићу код неких изазвала одушевљење, а код других тугу и бес, али је нагласио да то што пре треба да превазиђемо, јер ћемо тиме бити „ближи победи пристојне, модерне и успешне Србије”.

„Ова пресуда свакако неће моћи да оживи Михаиловића, нити би га супротна начинила више мртвим него што јесте. Доста је било српских подела и крајње је време да са тим завршимо. Србија је једна, наша заједничка отаџбина, једна за све нас тако различите и зато треба заједно да гледамо у будућност, а не да се делимо због прошлости”, истакао је Вучић за „Данас”.

Да у СНС-у не деле сви Гашићев искрени четнички ентузијазам, могло се чути пре два дана, када је Владимир Ђукановић, народни посланик СНС-а, уверавао да у овој партији нема идеолошких подела и да се они не обазиру на то ко је присталица четника или партизана, јер је време да се закопају ратне секире. 

„Ако је Владимир Путин успео да помири белу и црвену Русију, не видим разлог зашто код нас не би дошло до помирења два ратна покрета”, истакао је Ђукановић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.