Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Александар Чотрић: Злочини без казне

Александар Чотрић

Они који ових дана оспоравају одлуку Вишег суда у Београду о рехабилитацији генерала Драгољуба Драже Михаиловића најчешће као противаргумент истичу злочин који је у ноћи између 20. и 21. децембра 1943. године почињен над 68 мештана села Вранић у околини Београда.

У Вранићу је неоспорно почињен страшан злочин над цивилима. Индикативно је, међутим, да се тај масакр помиње у свакој прилици када треба осрамотити генерала Драгољуба Дражу Михаиловића, који је убиства најоштрије осудио и с њима нема никакве везе. Тек када се отворе тајни досијеи Озне и Удбе и када се отвори и ратна архива генерала Михаиловића, заробљена 1945. године, откриће се ко је злочин починио и ко га је наредио.

Михаиловић је, на основу сведочења његових најближих сарадника, који су успели да емигрирају на Запад, попут предратног професора Правног факултета др Радоја Вукчевића, за ово недело сумњичио Косту Пећанца и његове људе. Због доказане сарадње Косте Пећанца с окупаторима, злочина у Вранићу и још неких злочина, генерал Михаиловић је овог четничког војводу осудио на смрт. Неколико месеци после злочина у Вранићу, Пећанац је убијен у близини Сокобање, по Михаиловићевом наређењу. Исту судбину доживео је и Божидар Ћосовић, односно Божа Јаворски, самозвани четнички војвода из ивањичког краја. А за издајника и злочинца Михаиловић је прогласио и Јована Шкавовића Шкаву, зато што је партизане заробљене на Равној гори продао и предао Немцима у Ваљеву.

Међутим, злочини које су починили Коста Пећанац, Божа Јаворски, Вучко Игњатовић и команданти из Фоче, на процесу 1946. године, приписани су генералу Михаиловићу, иако је командант Равногорског покрета сва ова недела осуђивао, као и њихове починиоце.

Стаљинистички процеси који су у режији НКВД-а вођени тридесетих година прошлог века у Москви против Тухачевског, Зиновјева, Камењева или Бухарина бледа су сенка комунистичке инквизиције примењене над Михаиловићем. И на процесу против генерала агенти НКВД-а били су инспиратори и режисери. Ни католичка инквизиција није посезала за таквим поступцима, да некога убије, па да му годину дана после смрти пише пресуду.

Када је већ реч о злочинима, питам све оне који осуђују тобожње Михаиловићеве злочине, зашто не говоре о „пасјем гробљу” код Колашина у Црној Гори? Уочи Божића 1942. године партизани су на обали Таре убили 240 цивила. Свима убијенима била су извађена срца и потом стављена у руке. Починиоци масакра су убили и једног пса, разапели га на крст и истакли натпис „пасје гробље”.

За овај монструозни злочин никада никоме није суђено, а недело се прећуткује. Зашто је тек недавно објављено да су партизани у Другом светском рату и непосредно по његовом окончању убили више свештеника Српске православне цркве, него усташе? Живот је од „црвене правде” изгубило око 300 свештеника, а хиљаде њих су били у затворима и логорима, осуђени на вишегодишње казне.

У сваком рату, посебно грађанском, чине се страшни злочини, а победа припада онима који су суровији и немилосрднији. Процењује се да је током рата од руке комунистичке гериле страдало десет пута више цивила, него од припадника Југословенске војске у Отаџбини. После рата почињен је идеолошки геноцид над свим стварним и измишљеним противницима бољшевичког поретка у Југославији. До сада је пописано више од 50.000 њихових жртава.

Генерал Михаиловић је био на челу антинацистичке гериле и није имао државу. Усташки поглавник Анте Павелић је имао државу која је постојала на подручју Хрватске и Босне и Херцеговине и која је вршила геноцид над српским становништвом. Према подацима из Меморијалног центра „Јад Вашем” у Јерусалиму, на територији НДХ убијено је више од 600.000 Срба и Јевреја. За све време трајања социјалистичке Југославије тај велики злочин није назван геноцидом или холокаустом. Објављени су бројни радови, студије и монографије о наводним злочинима Михаиловићевих јединица над Хрватима и муслиманима на подручју НДХ. Тако је одбрана од геноцида проглашена за геноцид. Анте Павелић за почињени геноцид у Брозовој Југославији никада није ни оптужен, те му није ни суђено.

Не оспоравам да су партизани били антифашисти. Када бих изрекао оптужбу да су сарађивали с фашистима, тиме бих увредио део српског народа. Уосталом, Немци знају ко су им били главни непријатељи, а у њихових документима се наводи да је више од осамдесет одсто становника Србије подржавало покрет генерала Михаиловића и да им је његов покрета задавао највише проблема на целом Балкану.

Уосталом, другачије није ни могао да поступа генерал и министар војни владе чије је седиште било у Лондону, а не у Берлину и који је носилац 19 високих војних одликовања за храброст и командовање у балканским ратовима и Првом и Другом светском рату.

*Аутор је посланик и председник Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.