Недеља, 03.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Судски поступак дуг девет година

Унук Драгослава Михаиловића, Војислав, на једном од рочишта Фото Танјуг

Поступак рехабилитацијe команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића покренуо је 2006. године његов унук Војислав, када је тадашњем Окружном суду у Београду поднео захтев за дедину рехабилитацију. Исти захтев, три године касније, поднели су и Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини од 1941. до 1954. године, Новинско-издавачко предузеће „Погледи” из Крагујевца, Српска либерална странка, професор др Коста Чавошки и Српски либерални савет.

Предлогом за рехабилитацију захтевано је поништење пресуде којом је Михаиловић 15. јула 1946. године осуђен на смрт стрељањем јер је оглашен одговорним за кривично дело издаје и ратног злочина и кривично дело организовања банди у циљу обарања постојећег државног режима. Поступци по ова два предлога су спојени, а прво рочиште одржано је 2009. године.

Зоран Живановић, пуномоћник подносилаца предлога из 2009. године, за „Политику” говори о току поступка, изведеним доказима и његовим занимљивим детаљима.

– Прво рочиште на коме је донето решење о спајању поступака одржано је 2009. године, пред већем судије Гордане Тодоровић. Због њеног одласка у пензију, предмет је исте године дат у рад судији Александру Ивановићу. Он је председавао већем до лета 2014. године, када је изабран за судију Апелационог суда. Од септембра 2014. године предмет је поверен Александру Трешњеву, који је и до тада био члан судског већа – наводи Живановић.

Поступак је трајао девет година, а за то време одржано је 16 расправа, од којих је само једна одложена, и то у септембру 2014. године, због обуставе рада адвоката.

– Ако узмемо у обзир дужину трајања поступка и број одржаних расправа, видимо да је у просеку одржавано мање од две расправе годишње. Рочишта су трајала обично по два сата, иако је било јасно да због сложености предмета то није довољно. Први пут је рочиште трајало дуже од два сата када су 12. маја изношене завршне речи. Осим овога, поступак је непотребно прекинут како би се у ванпарничном поступку утврдила смрт Драгољуба Михаиловића. То је било непотребно, тим пре што нико никада није оспоравао чињеницу да је генерал Михаиловић стрељан. Штавише, новинска агенција Танјуг је 18. јула 1946. године издала званично саопштење да је над Михаиловићем извршена смртна казна – објашњава пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини.

С обзиром на то да је тадашњи председник већа Александар Ивановић инсистирао на томе да странке у поступку суду доставе извод из матичне књиге умрлих за Михаиловића, дошло је до непотребног одуговлачења поступка. Центар за социјални рад општине Звездара, иако је био надлежан, одбио је да постави привременог заступника генералу Михаиловићу, како је то законом предвиђено.

– Надлежни суд је, после спроведеног поступка, као датум смрти Михаиловића утврдио 31. јул 1946. године. Пуномоћник је на ово решење уложио жалбу коју је као основану уважио Апелациони суд у Београду, па је 6. септембра 2013. првостепени суд преиначио решење и као датум смрти генерала утврдио 17. јул 1946. године. Ту је, практично, изгубљено годину и осам месеци. Поступак је стао и када је борачка организација јавном тужилаштву поднела кривичну пријаву против др Косте Николића и др Бојана Димитријевића због наводног лажног сведочења у поступку који је вођен по предлогу за рехабилитацију. Кривична пријава, међутим, релативно је брзо одбачена као неоснована – каже даље Живановић.

Током дугогодишњег поступка суд је, као доказ, између осталог, прибавио део списа са суђења Драгољубу Михаиловићу, као и британска документа која су сведочила о томе да се командант Југословенске војске у отаџбини борио против Немаца. Преслушани су тонски записи са суђења Драгољубу Михаиловићу и осталим окривљенима из јула 1946. године. Такође, у својству сведока саслушани су многи релевантни познаваоци дела Драгољуба Михаиловића.

Одлука о рехабилитацији Драгољуба Михаиловића донета је 14. маја 2015. године. Виши суд у Београду, у већу састављеном од судија Александра Трешњева, Предрага Васића и Вукице Исаков, прихватио је предлог за рехабилитацију. Од дана објављивања решења Михаиловић се сматра неосуђиваним и враћена су му сва грађанска права која су му одузета у политичко-идеолошком поступку који је против њега и других оптужених вођен 1946. године.

Пуномоћник предлагача рехабилитације команданта Југословенске војске у отаџбини Оливер Антић каже да је одлука о рехабилитацији која је саопштена пре неколико дана „само формална”.

– Суштински, Михаиловић је рехабилитован још 2004. године, када је утврђено да су Југословенска војска у отаџбини и Равногорски покрет били антифашистички. Драгољуб Михаиловић био је на челу оба ова покрета – рекао је Антић.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• Дража је изгубио на терену, али је добио за зеленим столом.

• На суђењу Дражи судство је било тотално реформисано.

• Време је већ пресудило неким Генераловим пресудитељима.

• Тек после рата се видело против чега се Дража борио.

• Чича јесте мало шуровао с Немцима. Уклопио се у данашњи тренд.

• Ако Хрватима смета ова рехабилитација, нека рехабилитују Тита, чије су слике склонили.

• Комунистички суд је био хуманији: прво те убију, па ти читају пресуду, да се не потресаш.

• Тадашња суђења била су примитивна. После је Хаг то усавршио.

• Доћи ће време да се рехабилитује и партизански покрет.

Драгутин Минић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.