Слободан Хомен: Нисмо пронашли доказе о стрељању

Стари Римљани су имали пословицу historiamagistravitaeest. Лењин је у духу нове идеологије поручивао „Учити, учити и само учити”. Ми, нажалост, нисмо учили. Нисмо учили ни своју нити туђу историју. И из историје нисмо ништа научили.И зато не треба да нас чуди да седамдесет година није довољно да би се један народ помирио сам са собом.Помирили су се Немци и Руси, Американци и Јапанци, а скоро и Срби и Хрвати… Али Срби међу собом нису.

Тешко је прихватити истину, поготово ако су читаве генерације веровале у бајке, а кроз те бајке уживале и привилегије.Године 1945. дошли су једни, а отишли други са власти. Требало је избрисати сва сећања на прошлост, проказати је, оцрнити, заборавити, а истовремено, нова елита је стварала нову реалност.У тој новој реалности требало је имати и непријатеље и издајнике и квислинге, идеалан је био Дража Михаиловић.

Поражен у грађанском рату, напуштен од краља и савезника, први герилац Европе постао је идеална жртва комунистичке пропаганде. Суђење без сведока одбране, суђење праћено тортуром, без права на жалбу… У ствари, и није било суђење. Нажалост, 70 година је требало да прође да би држава признала своје грешке.

Морам бити искрен, не желим да амнестирам нити једног злочинца, а било их је на свим странама. Али Дража Михаиловић није био злочинац, Дража је био жртва несрећних вихора Другог светског рата, игре великих сила и, наравно, победника рата Јосипа Броза.Опет, нажалост, како то само у Србији може, жртва је постала и даље јесте симбол српских подела. Једни другима не можемо опростити, ни ми њима што су ’45. силом узели власт, а ни они нама што им се идеологија сама од себе распала крајем осамдесетих и почетком деведесетих у још једном крвавом сукобу.

Управо зато данас су нам потребне и Комисија за тајне гробнице и Комисија за истину о погубљењу Драже Михаиловића. Управо је зато и имало смисла формирати ове комисије 2009. године, упркос свим отпорима који су постојали.За протеклих неколико година велике ствари су учињене, пописани су у великом делу злочини учињени од стране нових власти након ослобођења, 56.180 људи који су убијени без суђења.

Скинуте су ознаке државне тајне са докумената, претражене су архиве, пронађена су документа о хапшењу Драже Михаиловића, али, нажалост, нису пронађени писани докази о стрељању на Ади Циганлији, који су очигледно темељно уништени. Сакупљен је велики број сведочења која јасно говоре да је Михаиловић стрељан код некадашњег затвора на Ади Циганлији.

Питање је да ли ће земни остаци Ђенерала икад бити пронађени, али уколико би наша земља смогла снаге да направи један заједнички споменик хиљадама родољуба и жртава Другог светског рата којима се гроб не зна, заједнички споменик четницима и партизанима, можда бисмо, кажем можда, сви заједно имали светињу којој би предали у заборав ужасе крвавог братоубилачког рата.

И можда бисмо се, кажем можда, коначно окренули будућности.

*Бивши државни секретар Министарства правде и оснивач државних комисија за тајне гробнице и истину о погубљењу Драже Михаиловића