Понедељак, 16.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Два покрета – оба поражена

Драгољуб Михаиловић, сматра се неосуђиваним, а пресуда Војног већа Врховног суда ФНРЈ од 15. јула 1946. против њега поништава се. Суд је утврдио да Михаиловић није имао фер суђење и да је осуђен из идеолошких и политичких разлога. Његово суђење и ликвидација, без ознаке гробног места и записника о егзекуцији, али не само за њега, већ и за неколико војних и политичких лица која су такође осуђена на смрт у истом процесу, у суштини је освета победника.

Историја је пуна таквих примера али се ретко дешавало да после седамдесетак година још живи и с именом Драже Михаиловића се идентификује један број, пре свега, Срба. Како то да после 50 година несметане и ничим неспутане владавине победника, комуниста, и на стотине хиљада написаних страница, бројних доктората, малих и великих каријера, не само да није доказана, односно да део јавности није убеђен у издају Драже Михаиловића, његову сарадњу с окупатором, и злочине, којих је било, а за које се он терети, а он и на суђењу изјављује да такве наредбе није давао, него да су вршени или без његовог знања или ван његове контроле.

Михаиловић је после пресуде герилац у 1941, који је, одбивши да капитулира, створио покрет отпора против окупатора. У јесен исте године заједно с партизанима држи скоро читаву западну Србију, у 1942. ђенерал Југословенске војске у отаџбини и министар војни, признат, хваљен и слављен од Савезника, посебно Британаца и САД, у 1943. у компликованим унутрашњим и међународним односима, посебно односима између Британије и СССР, одбачен а подршка Британаца полагано прелази на партизанску страну, углавном због неактивности а не сарадње с окупатором.

У 1944. услов Британаца је да не буде у влади а да га се и краљ Петар одрекне и позове народ под Титову команду. Михаиловић је 1944. и 1945. напуштен и од Британаца и од Американаца и од владе, али не од сабораца, који су заједно с њим или страдали или избегли. Укратко, вођа покрета који је поражен. Подржаван, хваљен, унапређиван и одликован, а онда пропагандно оптужен, напуштен, издан, поражен, ловљен и ухваћен и, коначно, стрељан. Без гробног места.

Тешко ми је као историчару да разумем до краја о чему ми то расправљамо и делимо се, зашто се опредељујемо и после 70 година. Зашто смо дозволили да верујемо у конструкцију историје, у лаж као истину, а зашто историју схватамо као бојно поље сећања, зашто у данашње односе и личне мотиве учитавамо догађаје од пре 70 година. Како су помешани појмови и направљена појмовна збрка око тога шта је и ко је уствари четник, како се Дража изједначава с Павелићем, Хитлером и Мусолинијем, зашто се преко четника сатанизује српски народ или његов део.

Немачке потернице за Михаиловићем и Брозом из 1941. године 

Зашто се само Србима намеће да у рату 1941–1945. има да гину до истребљења – илису издајници – ато се не тражи на такав начин ни од Белгијанаца, ни од Чеха, Хрвата?... Како се у западним републикама термин четник проширио на све Србе који бране голу егзистенцију? Зашто се у медијима увек појављује слика испред суда, а не она у суду, и обраћа пажња на шачицу једних или других фанатика испред суда? Зашто се не разговара о чињеницама него се преносе утисци, мишљења, инциденти, опредељивања? Проблем је у томе што се антифашизам редукује само на партизане, на један покрет, на једног вођу, јединог маршала. А шта је од тих тековина данас остало?

Нема смисла правити нивелације између Драже и Павелића. То је можда политички корисно, али проверено кроз историографију нетачно. Дража је герилац, Павелић председник признате и под окупаторима Немцима и Италијанима створене НДХ. Дража нема ефективну власт, Павелић сву. Дража се бори против окупатора, како зна и уме, и за очување југословенске државе и признати је представник владе а Павелић се бори против Југославије, ствара етнички чисту НДХ и активни је сарадник окупатора.

Дража је потчињен влади у Лондону у којој као потпредседник седи представник легитимне хрватске власти. Пре него што је постао председник краљевске владе, Хрват бан Иван Шубашић упоређивао је Дражу с Марком Краљевићем, сматрајући да га се Срби никад неће одрећи.Дража нити учествује у Холокаусту, нити ствара логоре смрти и концентрационе логоре. Политика НДХ је истребљење Срба, Јевреја и Рома. За окупаторе с којима наводно сарађује, Дража је бандит, одметник против кога се покрећу акције и расписује награда за ликвидацију. Коначно, Дражи је суђено и погубљен је. Павелићу није. Умро је природном смрћу у Мадриду.

Добар део стране и домаће историографије даје за право Србима да сматрају да су имали два антифашистичка и антиокупаторска покрета, два концепта, две идеје организације и преуређења државе, двојицу вођа, један победнички, други поражени. Између опредељивања за Тита или за Дражу, да ли си за или против, постоји хиљаду можда. Са становишта стварности и будућности српског народа и државе, данас су и један и други покрет поражени.

сторичар

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.