Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова престројавања на Блиском истоку

Вест из Ватикана да је Света столица завршила преговоре са палестинским званичницима о споразуму којим се практично признаје државност Палестине затресла је ионако пољуљану конструкцију Блиског истока. Изненадила је, међутим, само неупућене. Папа Фрањо је у току досадашњег мандата на трону Светог Петра повукао више револуционарних потеза за цркву него што је то учинила већина његових претходника. На спољнополитичком плану понтифекс књижи продор у односима са Кубом, а из сеновитих ватиканских ходника допире шапат да се спрема за још одлучније преузимање дипломатске улоге која му припада као поглавару више од милијарду католика.

Глас из Ватикана нису, међутим, испратиле само фанфаре. Израел је изразио разочарење овом одлуком и оценио да „признање (државе Палестине) неће унапредити мировни процес”. Ионако замршена ситуација на Блиском истоку постала је још замршенија, али се, парадоксално, појавила нада да ће нови обрти напокон довести до расплета.

ЈЕДНА ГЛАВА, ДВЕ ИДЕЈЕ: Када су једног америчког новинара палестински и израелски дечак упитали да ли је могуће истовремено у глави имати две идеје, он им је одговорио: „Не на Блиском истоку, али важно је да покушате јер ви морате да живите овде.” И површни преглед порука из оба табора открива наратив о сопственој моралној супериорности и праву на превласт. Ситуација добро позната народима на Балкану.

Јевреји ће се тако позвати на библијски Ерец Израел и рећи да Западна обала и окупација не постоје. „То су Јудеја и Самарија, јеврејска земља и – научите да живите с тим.”

За Палестинце је „мировни процес” само кулиса за израелску колонијалну владавину и тињајући апартхејд. Спремни су да се боре за државност без обзира на испостављени цех.

Постоје они који управо у победи Бенјамина Нетанијахуа на недавним изборима и формирању десничарског кабинета виде шансу за палестинску државност. По њиховом мишљењу, у Израелу не постоје унутрашњи капацитети за решавање палестинског питања по формули две државе, па је неопходан снажан притисак споља. Да је на власт којим случајем дошла умеренија струја, само би се, тврде заговорници овог приступа, створио привид разрешења проблема, а све би у суштини остало исто. Са Бибијем је другачије. Ако је неко имао и зрнце сумње шта Нетанијаху мисли, све му је ваљда постало јасно након премијерове експлозивне изјаве дан уочи избора: уколико он победи, неће бити палестинске државе. И победио је.

ДА ЛИ ЈЕ СРУШЕН „БЛИСКОИСТОЧНИ БЕРЛИНСКИ ЗИД”: Телефонски разговор Барака Обаме и Хасана Роханија крајем септембра 2013. био је први директни контакт лидера Америке и Ирана од Исламске револуције 1979. Одмах је оцењено да овај догађај за Блиски исток, где су САД и даље главни брокер, има значај налик паду Берлинског зида. Не треба бити претерано проницљив да се схвати да је новонастали детант Вашингтона и Техерена изазвао сумњичавост и донекле параноју код традиционалних америчких савезника у региону. Рукавицу је Обами најпре бацио Нетанијаху, „прескочивши” Белу кућу и пожаливши се Конгресу на „штетне” преговоре са Ираном. Уследило је и отказивање заказане посете саудијског краља Салмана Белој кући.

Како споразум о иранском нуклеарном арсеналу поприма јасније контуре, чини се да су била прелако изречена уверавања Беле куће о помирљивој реакцији Ријада и Тел Авива. Евентуалним укидањем економских санкција шиитски Иран би добио простор да ојача регионални утицај, најпре у Ираку, Јемену и Сирији. Било би наивно очекивати да већински сунитске заливске петромонархије скрштених руку посматрају оснаживање главног ривала. Колико год да је договор о нуклеарном програму са Техераном више шанса него претња за стабилност региона, очигледно је да Исламска Република није показала све карте. Повремено, из самих врхова иранске религијске номенклатуре, стижу застрашујући позиви на уништење Израела. Занемаривање таквих порука било би равно врхунском цинизму.

ТРАГОВИ НОВЦА: Како се блискоисточна надигравања одражавају на целокупне међународне односе, можда је најједноставније установити праћењем токова новца. Новац оставља трагове, а податак да је само Саудијска Арабија прошле године потрошила више од 80 милијарди долара на наоружање сведочи да је немогуће занемарити фактор крупног бизниса у геополитичком исцртавању мапе Блиског истока. Док Саудијци углавном купују америчко оружје, Русија важи за главног снабдевача Ирана. Да су интересне сфере у региону и те како подложне променама, може се ишчитати из најновијих података, по којима је Кина први пут претекла Америку на месту првог светског увозника сирове нафте. Што је још важније, више од половине увезеног енергента који напаја кинеску привреду потиче из земаља као што су Саудијска Арабија, Иран и Ирак, а тај тренд ће, сматрају стручњаци, потрајати у наредних неколико деценија. То је сасвим довољно да се рачуна на новог играча који ће бити спреман да брани своје интересе на Блиском истоку.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.