Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Захтев није упућен са праве адресе

Жан-Клод Антонети (Д. Стојановић)

Трибунал у Хагу је много пута мењао правила и процедуре, критеријуми за изрицање казни су се од постанка до данас извртали, али је доношење одлуке о пуштању хашког притвореника на привремену слободу, или његово враћање у притвор увек било у надлежности претресног, а не жалбеног већа. Сем у случају Шешеља.

Он је пуштен на основу одлуке претресног већа, а жалбено веће Хашког трибунала сада захтева од Владе Србије да га без одлагања ухапси и пребаци у Холандију, пише у налогу на пет куцаних страница, предатом прекјуче Министарству правде Србије. У налогу жалбеног а не претресног већа тражи се од Србија да преузме на себе све трошкове у вези са Шешељевим превозом. Као да је Војислав Шешељ кофер који треба испоручити на схевенингенску адресу са које је одаслат у Београд на захтев другог налогодавца.

На овај озбиљан прекршај у правној процедури Хашког трибунала указују за „Политику” Зденко Томановић, бивши правни саветник Слободана Милошевића на суђењу у Хагу, и Бранислав Тапушковић, пријатељ суда на овом процесу и бранилац неколико хашких оптуженика.

– Једино претресно веће има овлашћење да изда налог за хапшење особе којој није изречена пресуда. Жалбено веће има овлашћења према особи против које је донета пресуда а то још није случај са Шешељом – потврђује Томановић.

Претресно веће на челу са француским судијом Жан-Клодом Антонетијем донело је одлуку да оптуженог лидера српских радикала привремено ослободи из „хуманитарних разлога” не намећући му никакве услове које би морао да поштује током боравка у Србији. Већина у претресном већу које води поступак против Војислава Шешеља навела је у одлуци да су уверени да ће у „постојећим околностима” оптужени поштовати услов да не утиче на сведоке и жртве, те због тога није ни неопходно да се на то обавеже. На захтев Владе Србије да се Шешељ на правно обавезујући начин изјасни да ће поштовати тај једини минимални услов за привремену слободу, судско веће се оглушило.

Када је стигао у Београд, Шешељ је то објаснио: „Толико су журили да ме се ратосиљају, да су ме истерали из Схевенингена. Тужилаштво тада није искористило своје право и није се жалило на ову одлуку.”

После једанаест година, великих пауза у процесу, изузећа судије Фредерика Хархова који се јавно противио преокрету у судској пракси трибунала у вези са командном одговорношћу, нови судија, још покушава да се избори са хиљадама страница судског материјала у процесу против Шешеља. Недавно је изјавио да није сигуран када ће савладати целу ту грађу. Не зна се када ће доћи време за пресуду. Има ли бољег решења него да се Шешељ пусти на привремену слободу. Неки новинари у Хагу чак су констатовали да је пуштен упркос самом себи.

Тек после двадесетак дана стигао је захтев од тужилаштва да претресно веће донесе нову одлуку да се Шешељ хитно врати у Хаг, али судија Антонети се није журио и на крају је судско веће одбило да то наложи.

„Зашто би жалбено веће имало већи ауторитет над Владом Србије него над већем које је једино надлежно да донесе овакву одлуку. Очигледно је да жалбено веће и председник суда Теодор Мерон немају довољно ауторитета над првостепеним већем ни над судијом Антонетијем. Зашто би се онда Србија повиновала налогу коме није удовољило ни надлежно претресно веће”, коментарише Зденко Томановић.

Критеријуме претресног већа приликом пуштања Шешеља на привремену слободу, тужилаштво трибунала је испрва прихватило као потпуно исправне.

„Тек после месец дана, пошто су им Шешељеви иступи засметали, иако они по жестини, нити по било чему другом, нису одступали од онога што је говорио током суђења, тужилаштво је одлучило да он хитно мора да се врати у притвор”, објашњава Бранислав Тапушковић.

Он подсећа да је претресно веће одбило захтев тужиоца аргументујући управо то да тужилаштво није искористило право жалбе када се доносила одлука о Шешељевом пуштању. Београдски адвокат са великим искуством у Хагу, оцењује да је најновији потез тужилаштва, и заобилажење претресног већа и његових ингеренција, ново и можда најозбиљније кршење елементарних принципа правде.

Уколико се Шешељ врати у затвор, претресно веће и сам Хашки трибунал биће у још већем правном сосу. Они не знају како да покрију ни ових једанаест година које је Шешељ провео на робији. А како ће тек судије покрити то што је Шешељ враћен у затвор да чека још годину дана или ко зна колико на пресуду. Неко ће ваљда једном направити стручну анализу онога што се већ данас са иронијом означава као хашка правда.

Тужилаштво и председник суда Теодор Мерон, међутим, већ у јуну треба да пред Уједињеним нацијама поднесу извештај о раду трибунала и сарадњи Србије. Какав год да буде епилог Шешељеве привремене слободе, случај овог хашког оптуженика биће на дневном реду. И он ће бити повезан са оценом о сарадњи Србије са Хашким трибуналом.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.