Хашки налог за хапшење Шешеља иде надлежном судији

Жалбено веће Хашког трибунала је у случају Шешеља заобишло претресно, које је донело одлуку о пуштању на привремену слободу. То није противно процедури Хашког трибунала јер жалбено веће пред сваким судом, па тако и пред трибуналом, увек има могућност да преиначи одлуку претресног већа, каже за „Политику” Саша Обрадовић, који у име Србије води поступак о враћању Шешеља у Схевенинген. Он, међутим, истиче да је проблем био у претходној одлуци тог истог жалбеног већа, које није преиначило одлуку, већ ју је укинуло, истовремено наложивши претресном већу шта да уради.

„Претресно веће то очигледно није желело да уради и тај поступак се развукао пред претресним већем, па је тужилаштво трибунала поново иницирало поступак пред жалбеним већем да оно само изврши своју одлуку. Очигледно је то једна могућност више овог судског већа у односу на ниже веће и ту се не може ништа приговорити”, објашњава Обрадовић.

Он подсећа на случајеве Веселина Шљиванчанина, коме је жалбено веће 2010. године смањило казну са 17 година на десет, да би био пуштен на слободу, и Анте Готовине, коме је жалбено веће 2012. године поништило првостепену пресуду, којом је био осуђен на 24 године, па је и он одмах изашао на слободу.

Обрадовић је за Б 92 рекао и да Београд још није добио налог за хапшење Шешеља, што је посебан документ који се даје окривљеном приликом хапшења. Како је објаснио, тај документ треба да се преда надлежним органима да би се покренуо поступак по Закону о сарадњи са Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

„Шешељ овде никада није ухапшен, 2003. године се сам предао. Зато је неопходан тај захтев да би се покренула процедура и он се уручује амбасади Србије у Хагу”, рекао је Обрадовић, додајући да се та одлука, када се добије, уручује Министарству правде, а одатле иде надлежном судији и све после тога је поступак пред нашим правосуђем.