понедељак, 17.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 29.05.2015. у 08:15 Оливера Поповић

У борској болници радило 45 возача

Болница у Бору: четвртина запослених у здравству нема никакве везе са лечењем (Фото Д. Јевремовић)

Вест за Риплија и рубрику „Веровали или не”: у здравственом центру у Бору донедавно је било запослено 45 возача!

То је јуче саопштио државни секретар у Министарству здравља, професор др Берислав Векић, истичући да је смањење такозваног немедицинског кадра у болницама широм Србије главни камен спотицања у реформи здравства.

– Претходних година у здравству је велики број људи запослен по партијском систему. Када некога нису могли да запосле, слали би га у дом здравља, да тамо попуњава неке формуларе или да буде возач. У једном тренутку је здравствени центар на истоку Србије имао 45 возача. Питао сам директора да ли је то шпедитерска фирма или здравствени центар. Имамо безброј сличних примера у Србији – био је искрен државни секретар.

Добра вест је да је у овом часу у борској здравственој установи најезда возача примљених по партијској линији коначно прекинута. Невероватно звучи да је здравствени центар у Бору имао скоро исти број возача службених аутомобила колико и хирурга и гинеколога заједно.

Др Игор Маљковић, вршилац дужности директора Окружне болнице Бор каже за „Политику” да је сада запослено девет возача, као и да је толики и број службених возила.

– Окружна, општа болница у Бору постоји од 1. јануара 2015 године, али раније је постојао обједињени Здравствени центар и Дом здравља Бор. Било је заиста доста возача, али, према мојим подацима, није их било 45 већ 38. Наиме, нисам био директор у то време. Коме је и зашто био потребан толики број возача, морате да питате бившег директора. Возачи су „покривали” потребе и пацијената дома здравља и саме болнице, али мислим да је 38 превише. Зато их је сад девет – објаснио је др Маљковић.

Окружна болница у Бору, у којој се лечи око 160.000 осигураника, има 310 кревета и 628 запослених.

Запослени по болницама, клиникама и домовима здравља који нису ни лекари ни медицинске сестре, који немају никакве везе са лечењем, у овом часу чине четвртину укупног броја запослених. То су, осим административних радника и разних секретарица, сервирке, спремачице, портири…

Државни секретар Векић наводи да немедицинског особља у Србији има од 18 до 29 одсто. У 18 округа, просечно 25 одсто запослених у здравственим установама нису медицинари.

– Да бисмо подигли квалитет здравственог система, морамо да поступамо по европским инструкцијама, а Светска банка од нас тражи да проценат немедицинских кадрова спустимо на 10 одсто. То ће бити изузетно тежак процес, који смо почели да решавамо захваљујући помоћи експерата Светске банке – истиче др Векић.

----------------------------------------------------------------------

О реформи здравства и лековима

Какве реформе чекају српско здравство, да ли по квалитету здравствене заштите можемо да држимо корак са земљама у региону, када ће на рецепт и наши грађани добити иновативне, најсавременије и оригиналне лекове – неке су од тема отвореног дијалога државних званичника и произвођача лекова на јучерашњем форуму под називом „Здравство и фармација”. Ово је била и прва панел-дискусија коју је јуче у београдском хотелу „Метропол” организовао часопис „Недељник”. За државног секретара у Министарству здравља, др Берислава Векића „српско здравство је одлично, када смо рационални и када знамо шта можемо добити у здравству за 250 евра, колико по глави становника издвајамо”.

Ипак, овај број је ипак већи и износи око 400 евра, јер многи грађани лекове и велики број прегледа у приватним болницама и апотекама плаћају из свог џепа. Биљана Чукановић, помоћник директора сектора за лекове Републичког фонда за здравствено осигурање најавила је да се припрема потпуно нова листа лекова, на којој ће се наћи и многи иновативни медикаменти. Бојан Тркуља, директор друштва „Иновија”, које окупља иностране фармацеутске компаније које раде у Србији, навео је да 43 одсто грађана сами купују своје лекове.

– То је велики проблем. Што држава мање троши за лекове, то пацијенти плаћају више – навео је Тркуља.

Коментари0
bc457
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља