Субота, 29.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рак у Раковици

Са јучерашњег протеста у фабрици ИМР (Фото Танјуг)

Рак се вратио у Топчидерску реку. Предање каже да је по њему цео крај назван – Раковица. Од 1927. године, када је у лепој београдској долини између Кошутњака и Канаревог брда подигнута фабрика мотора, познати ИМР, није била чистија. Била је све прљавија као руке радника којих је од тада у све бројнијим фабрикама бивало све више. „Југострој“ подигнут 1928. године, нестао је, као и име му, кад и Југославија. Почело је дакле под краљем у капитализму, наставило се у комунизму – редом узводно ницале су хале „Фригостроја”, „Рекорда”, „21. маја”... Руке више од 20.000 радника биле су масне и прљаве, душа наивна и чиста. Катанци на капије стављани су готово истим редом као и када су пресецане црвене врпце – од ДМБ-а, преко „Рекорда“ па даље низводно. Сад остаде само још ИМР да се закатанчи.

Раковичане фабрички дим више не гуши. Гуши их ништа, пустош. Раковица је као рак кренула уназад.

Нове власти су шансу Србије виделе у пољопривреди. Не у индустрији. Зато се ваљда у земљи сељака затварају и последње фабрике трактора. Тито је сељаке утеривао у фабрике, а сада раднике избацују на улицу као беземљаше.

– Сада нам само вичу да смо губиташи. А као да никога није брига или не зна да 350.000 трактора у Србији стаје ако нас затворе. Сви који њиве обрађују и црвеним (ИМТ) и плавим (ИМР) тракторима остаће без резервних делова. Остало нас је 650 у халама и посла има, али то као да никога не занима – каже Првослав Бркић, синдикални вођа радника који већ трећи дан блокирају пут и трамвајску пругу у Раковици протестујући што их је држава отписала и гура у стечај.

Некада се власт тресла од страха када незадовољни радници „црвене Раковице“ крену ка скупштини. Сада тих проблема нема. Нема ни радника.

Заборављено је да су те радничке колоне доносиле и односиле властодршце. Из ове некада индустријске долине потекла су  два председника Србије – Слободан Милошевић као кадар из „Техногаса”, једине фирме која је успешно приватизована и ради под вођством немачког „Месера“. Други председник кога су изнедриле фабричка хале јесте Зоран Лилић, који је био директор пропалог „Рекорда”. Та фабрика гума оглодана је до стубова после продаје руско-српском конзорцијуму „Визахем”. Продата је за свега пет милиона евра, а сада се за њу у стечају тражи више. Чека купца док свакога дана на зарђалој хали пуца још понеко окно. Да није пропао – и „Авала филм“ ту би могао да се сними неки хорор филм.

Само у једном делу „Фригостроја“ ради „Полимарк“, познати произвођач кечапа и мајонеза. Већина других хала је пропала или је у најбољем случају претворена у магацине.

ДМБ, некадашњи гигант, потпуно је крахирао. Прво је поцепан у холдинг, онда распарчаван – и ту више нема ничег. Зарастао је и фудбалски терен.

Чудо је да ради ливница ИМР-а. Пуним капацитетом.

– Одливке испоручујемо „Фамосу“, „Првој петолетки“, ФАП-у. Ако и њу затворе металски комплекс Србије више неће постојати – драматичан је Првослав Бркић, вођа синдикалне подружнице АСНС-а у ИМР-у, подсећајући да су пропале ливнице у Раљи, Земуну, да се ливница „Лола“ једва дими.

Држава се можда и смилостиви и да још једну шансу раковичким металцима. Али какав је однос био према њима говори чињеница да рецимо Фонд за развој није дао ни динара јер ИМР има више од 30 одсто друштвеног капитала. Таква су правила. Нема помоћи за друштвене фирме. Због несолвентности, а разлог су често били дугови из прошлог века за неисплаћене плате. Ускраћена је била и помоћ од СИЕПА, Агенције за осигурање и финансирање извоза, комерцијалних банака...

Из раковичке хале трактори су одлазили за Етиопију, Босну, Египат... Још су конкурентни у Африци без обзира на технолошко заостајање. Због економских теоретичара који никада руке нису гурнули у коломаз, нити их прали панол пастом, мора се рећи да су конкуренти плавим тракторима из Раковице они из Белорусије, као и они из две кинеске компаније.

Тако ова стара фабрика таљига кроз време транзиције. Никла у капитализму, развијана у социјализму – умире у либерализму.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.