Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стандард нам бољи него пре четврт века

Многи са сетом памте период од пре четврт века или пак седамдесете, као време лагодног живота. За неке је то бар у сећању било тако, али за већину ипак није. Подаци из најугледније светске базе података о нивоима дохотка по становнику израженим у куповној моћи указују да просечан БДП у Србији никада није био већи. Барем тако показује чувена Медисонова база података (видети www.ggdc.net/maddison/maddison-project/data.htm).

Ако се ове године оствари процена ММФ-а о нултој стопи раста, просечни доходак по куповној моћи биће већи за 13 одсто него фамозне 1989. и за 17,4 одсто од најбоље године у седамдесетим (1979). Ако се поредимо са 2000. раст изгледа импресивно, целих 59 процената.

И то није све јер постоје референтне процене да су ови изненађујући подаци вероватно потцењени. Низак раст продуктивности последњих година изгледа контраинтуитивно многим економистима. Угледни Мартин Фелдстеин сматра да су стопе раста продуктивности и ниво реалног БДП-а много већи него што је показује статистика, јер је инфлација знатно нижа од приказане. Официјелна статистика потцењује стопу по којој технолошке промене побољшавају квалитет онога што потрошачи купују (нпр. iPhonea ili flat-screen televizora). Поред тога, процене ниског раста БДП недовољно одражавају и битне иновације у здравственој заштити. Кенет Рогоф сматра да ће будући економски историчари користећи софистицираније технике можда видети наше доба као еру брзог раста потрошње средње класе.

То што релевантне светске статистике показују да Срби у просеку боље живе него осамдесетих или седамдесетих није нека утеха. Тешко је за три и по деценије не унапредити животни стандард у ери снажних технолошких иновација, ма колико земља била погрешно вођена, изолована и чак погођена ратовима. Пораст просечних доходака код скоро свих европских земаља био је знатно виши, а на глобалном нивоу повећање је било још брже, захваљујући снажном успону Кине, Индије, Бразила и већине осталих земаља у развоју. Зато смо данас по просечном дохотку по куповној моћи при самом дну Европе.

Ово је само подсећање да приче о „златним временима” не треба cхватати превише озбиљно. Они који памте те давне периоде били су млади и пуни оптимизма, што је нешто чега данас нема довољно.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.