Сто дана Мадрида који ће променити Европу

Већ је недељу дана прошло откад је (на изборима) шпанска престоница исклизнула из руку конзервативне деснице , а Шпанце још увек уверавају да ће „бољшевици“ окупирати Мадрид и да ће то значити крај „западне демократије у Европи“.   Да би се такав апокалиптични сценарио избегао , Есперанса Агире, јако богата кандидаткиња за градоначелницу Мадрида, дојучерашњи главни адут Народне странке, спремна је да склопи савез и са најљућим ривалима: Позвала је чак и Социјалистичку странку, како би јој помогли да се спречи „совјетска окупацију Шпаније“. Јер како тврди ова представница најкрупнијег капитала Подемос је авет , и ако на власт у Мадриду , дође њихова кандидаткиња , што је по постизборној рачуници једино могуће и логично решење, онда ће им шпанска престоница послужити као одскочна даска за окупацију Иберијског полуострва на предстојећим парламентарним изборима крајем године.   То води у совијетизацију европске демократије, додаје она.

 Чудо једно како спаситељи западне демократије , који су на овим изборима добили два и по милиона гласова мање него пре четири године , јавно исказују презир према демократској изборној процедури. Страх од Подемоса прерастао је у панику када је ни годину дана пошто се оформила , освојила пет места у Европском парламенту. Од тада је почело застрашивање грађана.

Како је изведена ментална револуција-Када је покрет незадовољника пре четири године заузео тргове и улице Мадрида , припадници партијских окошталих структура нису били много забринути, убеђени да ће се масовни бес брзо истопити на летњем сунцу. То је коцка шећера у чаши воде. Зачас ће нестати, говорили су „стручни аналитичари“.

„Сећам се презира са којим је политички, медијски и интелектуални естаблишмент реаговао на покрет 15 М (име за покрет незадовољника , добијено по датуму 15. мају 2011, када су стотине хиљада људи заузели централни мадридски трг Врата сунца). “, пише данас у уводнику новог портала Контексто у који је одбегло десетак најеминентнијих новинара Шпаније, незадовољних медијским рестрикцијама које намећу тајкуни који су купили све листове у земљи.

Покрет 15М је у ствари извео „менталну револуцију“ у Шпанији, оцена је уводничара. Људи широм Европе су незадовољни зато што су им у име „оздрављења буџета“ одузета права на квалитетно школовање , лечење , кров над главом, посао, нормално радно време, пензије, и још сијасет тековина којима су се дичила друштва Старог континента. За политичаре, банкаре и предузетнике, за привилеговане касте, не важи обавеза стезања каиша, која важи за плебс. 

Опраштају им се чак и неплаћени порези на милионске профите које су стекли стежући каиш око основних људских права о којима толико бубњају.

Кад отпусте раднике, или им додатно смање минималне дневнице, кад разбију синдикате и доведу услове рада на ниво из времена Чарлса Дикенса, тада примају огромне бонусе за успешно пословање. 

Шта може да уради нова градоначелница Мадрида: Мануела Кармона, је бивша судија , има 71 годину, ванстраначка је личност и са подршком неколиких покрета међу којима је и странка Подемос, успела је да стекне поверење грађана шпанске престонице , у року од месец и по дана и са кампањом за коју је путем мини кредита обезбеђено само 250 хиљада евра. Она обећава да ће у року од сто дана легалним путем зауставити мега урбанистичке пројекте који угрожавају животну средину и ремете традиционално језгро града, а не доносе добробит друштву. Одмах ће драстично смањити плате преплаћеној престоничком руководству, мноштву директора, секретара и саветника, а да ће уз помоћ градског буџета , уз стручне правне савете и преговоре са банкама блокирати принудно исељавање угрожених породица из станова под хипотеком. Као правник и аутор мноштва научних публикација , Мануела тврди да је у многим случајевима могуће легално спречити избацивање људи на улицу. Занимљиво је да је Ада Колау, која ће ових дана постати градоначелница Барселоне, такође оснивачица Покрета за заустављање избацивања људи на улицу.

Ниподаштавање нобеловца- Пол Кругман је један од оних нобеловца из економије(2008), чија запажања игнорише владајућа економска , политичка и интелектуална елита у Европи и Србији.

У новом тексту који преноси мадридски „Паис“ Кругман коментарише „ још један изборни земљотрес у еврозони“ и осврће се на податак да ће кандидаткиње које подржава Подемос постати градоначелнице Мадрида и Барселоне.

„ А само пре који дан, врло озбиљни Европејци хвалили су се да је Шпанија успешна прича, и да је ова земља потврда оправданости програма (ригорозне штедње). Очигледно је да Шпанци то тако не виде, упозорава нобеловац.

Речити су и подаци међународних институција који указују да је током препорученог програма стезања каиша, у Шпанији више него у другим земљама додатно нарасла неједнакост и да је олигархија присвојила јавни простор , отела добра која су припадала свим грађанима, и утицала да се разори грађанско друштвено ткиво.  

Грађани Мадрида оглушили су се о застрашивања која стижу од врхова владајуће Народне странке. Не верују у кубанизацију или совијетизацију Шпаније. Мануела Кармена је пре месец дана у интервјуу за „Политику” рекла  да страхује само од тога да и Подемос не почне да имитира моделе класичних партија. Као градоначелница Мадрида имаће прилику да то спречи.