Друштво за ванредне ситуације

Параћин – Српско друштво за ванредне ситуације, основано пре четири године у Параћину, има петнаестак активних чланова разне образовне и старосне структуре, који су помагали приликом прошлогодишњих мајских поплава и током зиме чистили сметове испред јавних установа. Ово јединствено удружење у Србији реализовало је педесетак пројеката који се односе на екологију и заштиту животне средине, као и едукацију ученика о најбржем начину евакуације школе у случају пожара.

Један од пројеката „Спаљивање биљних остатака – корист или кривично дело”, реализован је пре две године уз финансијску подршку цементаре „Холцим Србија”. Партнер је било Агрономско друштво Србије, чији су професори и асистенти одржали предавања у четири села.

– Причали смо о штетности високе температуре на земљиште и Закону о заштити од пожара, који забрањује спаљивање биљних остатака. Анкета која је претходила пројекту показала је да они нису знали да спаљивање изазива пожаре ширих размера, да се уништава плодно тле, као и биљке и животиње које доприносе еколошкој равнотежи. Нису били упознати ни са законском регулативом. Постигли смо да се број интервенција ватрогасаца са 235 годину дана касније смањи на 182 – наводи за „Политику” др Иван Божиновић, специјалиста ургентне медицине Службе хитне помоћи Дома здравља у Параћину, оснивач и председник Управног одбора Српског друштва за ванредне ситуације.

Уз помоћ цементаре прошле године реализован је и пројекат „Безбеднија пољопривредна производња данас – здравије становништво сутра”. Партнери су такође били Агрономско друштво Србије и Јавно комунално предузеће које је обезбедило бесплатне тезге на пијаци. Циљ пројекта био је допринос квалитету здравља потрошача који пазаре на параћинској пијаци и смањење загађења земље на којој се ти производи узгајају.

– Асистенти су причали о штетности пестицида. У „књигу поља” су уписивали шта, када и чиме је прскано, а изабрали су и три пољопривредника с контролисаном производњом поврћа. Њихове производе однели смо у Завод за јавно здравље у Ћуприји, где су добили сертификате. Имали смо велике проблеме на пијаци, јер су се остали произвођачи побунили пошто купци нису желели да купују код њих. Иако смо пионири у том пројекту, постигли смо да на параћинској пијаци ускоро неће моћи да се продаје без сертификата о пореклу производа – додаје Божиновић.

Удружење је било партнер Агрономском друштву и на пројекту „Зелена школа – најбоља школа”, у оквиру којег је у Основној школи „Мирослав Мика Антић” у Белим Водама направљена учионица у природи. Кроз пројекат „Млади чувари зелене планете” оштампан је уџбеник о животној средини, јер је анализа показала да ученици о овој теми имају нижи праг знања. Циљну групу чинило је четири хиљаде ђака првих и других разреда 14 основних школа у Београду.

Дукат за живот

Српско друштво за ванредне ситуације је уз помоћ Националне службе за запошљавање прошле године реализовало пројекат „Еко-свест за здравију будућност”. Упошљена су четири инвалида која су шест месеци обилазила 33 параћинска села, евидентирала дивље депоније и саветовала мештане да сакупљају пластику.

– Сакупили смо око 12 тона пластичне амбалаже. Од новца добијеног продајом, купили смо за параћинску Службу хитне помоћи апарате за притисак, трачице за гликемију, пеане, пинцете и другу медицинску опрему, а циљ нам је да купимо савремени ЕКГ и скенер. Желимо да кажемо да је свака флаша златни дукат који може да спасе нечији живот. За пластичном флашом нико се не би сагнуо, али због дуката би сви – истиче др Божиновић.