Среда, 29.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Може ли премијер под истрагом да призна Приштину

Виктор Понта поново најављује да ће Букурешт преиспитати свој однос према Приштини. Али румунски премијер који је изгубио председничке изборе и против ког је започета кривична истрага због корупције тврди да није рекао рекао да ће признати Косово, како то преносе приштински медији.

Питање је да ли ће Понта имати прилике да са новим председником Румуније направи, како истиче, нову процену шта се то на Косову променило од 2008. године, будући да је Клаус Јоханис затражио од премијера поднесе оставку.

Без обзира на то да ли ће Понта политички преживети, имајући у виду оптужбе да је умешан у фалсификовање, прање новца, сукоб интереса и утају пореза, ово није први пут да се помиње однос према Косову. У јесен 2013. Понта је у Вашингтону наговестио да би 2015. могло да уследи признање. Чињеница је и да је Емилијан Павел, румунски посланик и председник групе „Пријатељи Србије” у Европском парламенту, рекао да Румунија треба да се усклади са ЕУ око Косова и да је, такође, указао на Бриселски споразум, уз нагласак да су Србија и Косово разменили официре за везу и приступили нормализацији односа.

Отуд се намеће питање колико заправо Београд својим корацима у дијалогу са Приштином утиче на став пет земаља ЕУ које нису признале Косово – поред Румуније, ту су и Кипар, Шпанија, Грчка и Словачка. Такође, који би то српски потез могао да буде посебно ризичан – је ли то отварање првих поглавља у преговорима, који ће истовремено бити и потврда да је Београд применио договорено у дијалогу, или, можда, потпис и на споразум о нормализацији односа пре чланства у ЕУ?

Србија не може много да утиче на одлуку земаља које нису признале Косово, кажу аналитичари. Непризнавање косовске независности је, како се оцењује, резултат политичких интереса тих држава.

Тако Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке иницијативе и некадашњи државни секретар у Министарству за КиМ, наглашава да одлуке од стране преосталих земаља ЕУ које нису признале Косово не зависе од Србије, „већ од њихове унутрашње динамике и од неких ствари које ће се дешавати на међународном плану”.

Србија је, како каже, већ допринела да низ земаља „поразмисли” о признавању Косова. „Почетак процеса нормализације односа с Приштином био је сигнал за то. Тада се и чуло највише гласова – од Словачке, преко Румуније до чак Грчке – да се може разматрати признавање косовске независности”, подсећа Пророковић.

Што се тиче најновијих гласова из Румуније, он, међутим, сматра да они немају много везе са преговорима у Бриселу. У дипломатским кулоарима се говори да Немачка условљава примање Румуније у Шенгенску зону и признавањем независности Косова. Пророковић такође подсећа да је Понта премијер у одласку после губитка председничких избора. „Он је изгубио политички легитимитет, ослања се на проамеричку карту и спреман је да испуни сваки услов Америке – од заоштравања односа према Русији до признавања Косова, јер му је то једина нада да ће се нешто дуже задржати на премијерској функцији”, каже Пророковић и додаје да у румунском јавном мњењу расположење није такво, јер Румуне огроман проблем с Трансилванијом мотивише да буду против признања Косова. 

Наш саговорник иначе не види било какво ново померање међу осталима из „петорке”. „Иста је мета, исто растојање и нема никаквих сигнала да размишљају о признавању Косова”, каже он.

И Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, сматра да став пет земаља ЕУ не зависи много од тога шта Србија ради него од њихових сопствених интереса. „Београд је потписао споразум о нормализацији односа са Приштином пре две године, па се ништа није десило”, указује она и објашњава да су различити разлози због којих те државе не признају Косово. „Шпанија, рецимо, има директан интерес да због Каталоније не призна Косово. И Румунија посматра Молдавију и неке своје проблеме, тако да она на признавање Косова гледао као на нешто што би потенцијално могло да има неке импликације које јој се не би допале. Има оних који кажу да, и када би Србија признала Косово, они то не би учинили – рецимо Кипар и Шпанија. Није реч о томе да те државе не признају Косово само зато што гаје пријатељска осећања према Србији него зато што штите своје интересе, а најмање се тако нешто може рећи за Словачку, која то, мање-више, ради из пријатељског обзира према Србији”, сумира Јоксимовићева.

Да ли те обзире и интересе може да избрише обавезујући споразум о нормализацији, за који се посебно залаже Немачка, а за који је Ивица Дачић, министар спољних послова, рекао да „у овом тренутку нико у Бриселу не зна шта ће у њему тачно писати”, али да он сматра да се Србија неће суочити са захтевом за признање Косова јер ни сама Европа према томе нема јединствен став?

Пророковић је уверен да би се онда „отворила врата да чак и Русија и Кина признају Косово, а камоли чланице ЕУ”. „Ако се потпише тај споразум, онда ће судбина Косова бити идентична судбини ДДР-а. Дакле, примиће их у УН, ми ћемо остати по страни да ћутимо, нећемо их формално признавати, али ћемо отворити врата да сви остали признају Косово”, сматра он. Јоксимовићева је пак опрезнија: „Чекајте да видимо, има још много до тада.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.