Уторак, 04.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све их мање, положај им све бољи

Славомир Гвозденовић Фото Фонет

Према званичном попису из 2012. године, Срба у Румунији има 18.560, мада председник Савеза Срба Румуније (ССР) др Славомир Гвозденовић сматра да их је и много више, око 50.000. Многи се не изјашњавају као Срби, али их нико на то не приморава, већ су се из разних разлога изгубили, објашњава за „Политику” Гвозденовић, који је већ пети узастопни мандат посланик у парламенту Румуније, као представник српске мањинске заједнице. Како истиче, на 10 година старијем попису, 2002, Срба је било 28.500, а 1992. тако се изјаснило око 33.000 грађана Румуније.

Положај Срба у Румунији је задовољавајући, тврди Гвозденовић и појашњава да су организовање, активности и целокупна ситуација кровних мањинских организација неупоредиво бољи данас него пре 1989. године. Данас 18 националних мањина у Румунији има по једног посланика у парламенту, у који улазе после избора, на основу позитивне дискриминације.

Да би били изабрани, потребно је да остваре 10 одсто од броја гласова потребних за избор посланика у нормалном поступку, што је око 3.000 гласова, а Срби увек имају најмање три пута више од тога. По заступљености мањина у парламенту, Румунија је данас испред свих земаља у Европи, истиче наш саговорник и напомиње да у овој земљи постоји само по једна кровна организација за сваку мањину, што је коректно, јер држава на тај начин не дели мањинске народе.

 

Српска саборна црква и седиште Епархије темишварске у центру Темишвара Фото Википедија 

– Наша Српска православна епархија има шездесетак цркава и пет манастира, од којих су Базјаш и Златица задужбине Светог Саве из 13. века. То су једине задужбине Светог Саве дуж целе леве обале Дунава и оне примају знатну финансијску подршку румунске државе. Пет-шест наших преосталих четворогодишњих школа остало је, нажалост, с по једним учитељем и свега неколико ђака. Српска гимназија „Доситеј Обрадовић” једина је светла тачка образовања Срба у Румунији. Има око 230 ђака, од првог до 12. разреда – објашњава др Гвозденовић.

Постоје и две катедре србистике, на универзитетима у Темишвару и Букурешту, али због малог броја студената раде у веома тешким околностима.

– Морам са жаљењем да поновим оно на шта смо опомињали Београд и матицу, када је реч о катедрама србистике. Све државе са бившег југословенског простора учиниле су много више за свој језик, књижевност и културу, на својим катедрама, него Србија. Недопустиво је да Србија пошаље два лектора за српски језик у Румунију, а да им ни данас није регулисала питање плата, које су и до десетак пута мање него оне које примају њихове колеге које предају остале јужнословенске језике. Уз наше аутохтоне проблеме, ово нам је додатни проблем, и то велики – наводи председник ССР-а.

Румунска држава обезбеђује знатне субвенције и за организовање активности националних мањина кроз њихове кровне организације.

– Добијамо годишње око 800.000 евра, за централну и регионалне организације, за штампу, издаваштво и културне активности. Све радимо потпуно независно, нико не поставља никакве услове и захтеве. Тако смо у Темишвару саградили Српску кућу, којом можемо да станемо уз раме с Немцима у Румунији. Изградили смо и Српски културни центар, као и Српски културни центар „Свети Сава”, уз манастир Базјаш. По издавачкој и културним активностима далеко смо највреднија од 20 званично признатих националних мањина у Румунији. У Београду нас издвајају као пример за све овакве савезе у вишемилионском српском расејању – поручује лидер Срба у Румунији, који је нарочито поносан на 1996. годину, када су Срби у Темишвару организовали тродневни скуп националних мањина Европе.

Гвозденовић закључује да је положај Срба у Румунији добар, а да се неки ситнији проблеми, ако их има, углавном тичу локалне администрације.

– Генерално, у Румунији нема националне дискриминације. Имамо сва права, а само од нас зависи колико ћемо бити мудри, организовани и сложни да их остваримо – истиче др Славомир Гвозденовић.

Б. Билбија

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.