Субота, 26.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све нам је било забрањено

Павле Брајовић Фото Н. Ђурић

Подгорица – Да је сраму и страху подједнако тешко у очи погледати – то најбоље схвате они који дођу међу православце – Србима у Скадру и околним местима, попут Враке.

У Скадру протеклог месеца затекли смо се међу Србима у неколико наврата, поводом манифестације „Дани српске културе 2015” (организатор Српски национални савет). Организује се први пут после скоро осамдесет година јер су власти Албаније Србима забрањивале не само верска окупљања и посете богомољама, већ и било какве културно-забавне активности, посебно оне на српском језику.

Да је било забрањено слушање Радио Београда и гледање ТВ Србије знали су и врапци на грани. Само најхрабрији, причају нам скоро у хору ретки Срби Скадрани, који једва да знају матерњи српски језик, радили су то „пошто добро ћебетом затамнимо прозоре и примакнемо се телевизору да једва и ми чујемо”.

– Јес’, тако ми Бога, све нам је било забрањено – писмо, језик, вера, песме, гусле, укинуто образовање, па чак и право на име и презиме – каже нам Србин из Враке, прве српске насеобине пре Скадра.

Скадар крајем маја 2015: српска песма први пут после осамдесет година Фото Н. Ђурић 

А да се нешто мења набоље, видели смо кад је председник Књижевне задруге Српског народног већа Црне Горе Момчило Вуксановић председнику удружења „Морача Розафа” Павлу Брајовићу Јакоји уручио у Скадру 150 књига, издања „Књижевне задруге”.

Срби сада у Скадру на Бојани имају своје удружење, канцеларије, а једна од фотографија окачених у учионици где „мало и велико” учи српски језик довољно говори какав је статус Срба био од почетка 19. века, све до 1946. године и потом, скоро до ових дана. На тој фотографији пише: „Скадар – 1925 – Српска школа Обилић”.

Какав је статус Срба у Албанији и колико су на њих заборавили Србија и Црна Гора, довољно говори и податак да је пре неколико дана у Скадру одржано прво песничко вече: организован је први долазак великог српског песника и академика Матије Бећковића, који је наступио под зидинама Младе Гојковице.

Сала је била премала да окупи Србе који нису скривали радост што су у прилици да виде, чују и сликају се са великаном српског песништва.

Није само Бећковић позно стигао у Скадар, већ и аутор књиге „Скадар историја” Каплан Буровић, албански академик, филолог кога је Енвер Хоџа утамничио и осудио на 43 године затвора. У Албанију је доспео пошто је пребегао од терора у време Информбироа 1948. године.

О трагичним сеобама, поделама и покушајима затирања идентитета српског народа најбоље казује управо сведочанство балканског Манделе албанског академика Буровића, који је своје дело „Скадар” штампао на ћирилици и латиници.

– Књига је, као историја града Скадра од најстаријих времена до данас, и потресно сведочанство о страдању и затирању српског националног бића у Албанији, нарочито у време комунистичког терора Енвера Хоџе – рекао нам је после промоције у Скадру писац Будимир Дубак, који је говорио о овом вредном делу.

Крајем прошлог месеца Скадром су, после 80 година, први пут одјекнуле ноте изворне народне српске музике. „Свилен конац” проденут је кроз свако уво, захваљујући ансамблу Радио-телевизије Србије под управом Бранимира Ђокића и водитељском „солирању” Жике Николића Шаренице.

А зашто се и данас осећа страх међу Србима, можда најбоље илуструју речи Србина Дејана Микулића, који је деведесетих година из Албаније стигао у Зету.

– У Албанији је од 1934. и у време Енвера Хоџе било забрањено да имаш српско име и презиме, да се изјашњаваш као Србин и да славиш славу – прича Дејан Микулић, гледајући тужно преко Скадарског језера. – Међутим, у мом селу Каменици, на самој граници, Срби нису хтели то да прихвате. Давали су деци српска имена, говорили су међусобно својим језиком и славили славу, мада су то радили у тишини и пошто на прозоре ставе ћебад, да се споља ништа не види. Мог стрица полиција Енвера Хоџе убила је и бацила у реку зато што је гласно говорио српски.

Подсетимо, Срби из Скадра и оближње Враке 1991. године масовно су похрлили у Црну Гору јер су у Албанији и после Енвера Хоџе настављени притисци и претње. Уследили су нови проблеми и поделе, кад је у Црној Гори постало непопуларно бити Србин.

– И даље имам албански пасош и држављанство јер још од 1991. не могу да добијем црногорско – каже Микулић. – То није трагедија само моје породице, већ свих нас који смо дошли из Албаније. Моја породица је у околину тада црногорског Скадра дошла 1941. из Клине на Косову, бежећи од албанског терора. Због исте ствари 1991. смо побегли из Албаније у Црну Гору, где нисмо могли да добијемо држављанство, па смо прешли на Косово. Одатле нас је отерало бомбардовање НАТО-а. Пошто смо имали само албанска документа, отишли смо у Албанију, па опет у Црну Гору. Ми бисмо да будемо Срби, али нам се не да.

Кад је у Црној Гори пре неколико година кренула „сеча” професора српског језика, један од њих, професор Светозар Ћираковић, отишао је у Скадар, да тамо учи српску децу и њихове родитеље матерњем језику. Немали број говорио је да је то немогућа мисија.

Ћираковић у Скадру држи курс за Србе који желе да науче свој језик. Курсеве српског Србима организује Удружење српско-црногорске мањине „Морача Розафа” из Скадра, које помоћ добија од институција за дијаспору Републике Србије и Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве, уз велику помоћ Српског националног савета Црне Горе.

– Ови људи овде хоће да уче свој језик и у почетку скоро да нико није знао ни да се са мном споразуме, али сада већ десетина њих доста добро говори – прича нам Ћираковић. – Дошло је време да се Србима не брани да слободно уче, говоре и пишу својим језиком. Није то решено институционално, али у оквиру удружења и националних заједница те активности више нису забрањене. Најважније је да сада много деце похађа курсеве српског и да су веома успешни у савлађивању језика својих очева и ђедова.

– Нама Србима у Скадру Српски национални савет је и новим поклоном од 150 књига наставио вишегодишњу подршку и помоћ Србима у Скадру, од финансирања школе на српском језику, комплетирања библиотеке, до надокнаде за професоре предаваче – истиче Павле Брајовић Јакоја.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.