Трајање мањине

Суботица – Сеоба Срба ка Мађарској можда је једна од наших најдуговечнијих миграција. Још од када је 1690. године патријарх Арсеније Чарнојевић повео народ ка северу, утабана је стаза, а колико се она користи током дуге историје, зависило је од политичких и друштвених прилика са обе стране границе. Деведесетих година прошлог века знатан број грађана Србије, нарочито из пограничних делова, преселио се у Мађарску, а ова ситуација и сада се понавља. Актуелни редови пред конзулатима и амбасадом Мађарске савремена су верзија некадашњих сеоба.

У Мађарској живи око 10.000 Срба, који се од 1993. године и доношења Закона о националним и етничким правима организују у своју мањинску самоуправу. Срби су једна од 13 признатих мањина нашег северног суседа, а њихова кровна организација је Самоуправа Срба. Највише тело самоуправе је Скупштина, која у мандату до 2019. године броји 15 чланова, а од прошле године на њеном челу је Вера Пејић-Сутор. Осим у овом, како се назива, земаљском телу, Срби су организовани у регионалној мањинској самоуправи, која се односи на подручје Пештанске жупаније и на Српску самоуправу у Будимпешти. На локалном нивоу, у 27 градова и места постоје мањинске самоуправе Срба.

Самоуправа располаже својим буџетом и бави се питањима школовања на мањинском језику и рада културних институција, као и информисањем. Потомци Чарнојевића од предака су наследили установе и здања чија историјска и архитектонска вредност спада у врхунце српске културе. Седам православних цркава у Сентандреји, православни храмови и патријаршијски домови у центру Будимпеште, Сегедина, Баје, Печуја, зграда Текелијанума, такође у срцу Будимпеште... Најстарије позориште у Срба основано је такође у данашњој престоници Мађарске, још 1813. године, а овде су своје потписе на оснивање Матице Српске ставили и највиђенији Срби, 1826. године. Тековине дугог историјског трајања на овим просторима понекад превазилазе моћи мале мањинске заједнице.

Вероватно је сада најпопуларнија наша установа у Мађарској Школски центар „Никола Тесла”, где су под једним кровом деца од обданишта до једине српске гимназије, као и дом за смештај ученика, некадашњи Текелијанум. Већину ђака Гимназије чине средњошколци из Србије, који су свесни да им диплома ове школе отвара врата факултета на простору Европске уније. У основној школи, на српском се још, осим у Будимпешти, учи и у Батањи, Ловри и Дески. Ове школе враћене су под окриље Самоуправе Срба, а њихов рад финансира држава Мађарска. Српски језик изучава се на катедрама универзитета у Будимпешти и Сегедину.

Земаљска самоуправа формирала је и српски Културни и документациони центар, Српски институт, као и методолошки и документациони центар, а њихов задатак је истраживање и очување српске традиције, као и снажење образовне улоге. Информисање Срба у Мађарској је прилично скромно. Имају „Српске недељне новине”, са првог програма мађарске државне телевизије српски језик се чује једном седмично, у трајању од 30 минута, а Радио Печуј има српску редакцију, која сваког дана припреми 60 минута програма. Недавно је Самоуправа формирала и свој интернет-радио Срб.

Српска мањина у Мађарској нема представника у политичком животу, нити су тамошњи Срби икада формирали своју странку. Од прошле године, после избора, Срби су добили „портпарола” у Парламенту, односно резервисано је по једно место за представнике мањина и они могу да учествују у дискусији само уколико је на дневном реду питање из области права мањина, а немају право гласа. Наш представник је Љубомир Алексов, који је до прошле године био председник Самоуправе, али и дугогодишњи градоначелник Ловре, месташца са 301 становником, од којих су више од половине Срби.

Број Срба у Мађарској у сталном је паду, а ту чињеницу можда може да промени двојно држављанство, које је наш северни сусед увео од 2011. године. Од тада до данас око 130.000 људи из Србије затражило је да буду и мађарски држављани, а према неким проценама, четвртину ових захтева поднели су Срби из Војводине, али и целе Србије.

А. Исаков