Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кинеска дипломатија пута свиле

Знак за почетак нове фазе отварања Кине према свету дао је још крајем 2013. кинески председник Си Ђинпинг приликом посете централној и југоисточној Азији, када је лансирао идеју о Новом путу свиле, чија маршрута ће се протезати од Пацифика до Балтичког мора са даљим могућностима ширења. Овакав економски појас обухватиће територију коју насељавају „скоро три милијарде људи и представља највеће тржиште на свету”, поручио је Си.

Нови пут свиле представља највећи подухват те врсте у историји, са амбицијом да ојача економску сарадњу Далеког истока и остатка света. План подразумева изградњу пруга и путева, као и стварање снажне мреже лука за поморски саобраћај. У том контексту подједнако је важан Поморски пут свиле чији је циљ да повеже Кину са Персијским заливом и Средоземним морем.

Да би што пре прешао пут од сна до јаве Пекинг се побринуо и за чврсту финасијску конструкцију – новац ће по свему судећи обезбедити Азијска банка за инвестиције у инфраструктури (АИИБ). Реч је о још једном чеду убрзаног кинеског развоја, које упркос негирању њених твораца носи клицу подозрења да ће једног дана засенити досад неприкосновене финансијске институције попут Светске банке и ММФ-а. Неодољива привлачност свежег капитала досад је под окриље АИИБ-а привукла неких шездесетак земаља. Шаролико друштванце окупља најмање десетак држава чланица НАТО-а, кључне америчке савезнике, а у истом тиму спаја неспојиво – попут рецимо Израела и Ирана.

САРАДЊА СА ЦЕНТРАЛНОМ И ИСТОЧНОМ ЕВРОПОМ: Од више од 70 земаља обухваћених иницијативом Новог пута свиле (познат и као „Један појас – један пут”) четвртина припада централном и источном делу Европе. Управо у овом делу Старог континента Кина жели да демонстрира шта све уме у области инфраструктуре да би потом са такве платформе закорачила у западни свет. Делегације новинара из овог региона боравиле су протеклих дана у Кини где су се упознале са идејама кинеског продора на Запад. Како нам је објашњено, згодан географски положај је сасвим довољан разлог да Кина инвестира у економске коридоре који прелазе преко централне и источне Европе, а који су јој неопходни за економску експанзију. О оваковом аранжману на обострану корист говорио је прошле године за „Политику” кинески премијер Ли Кећијанг који је у Београду боравио због Самита Кине и земаља централне и источне Европе (ЦЕЕЦ). И приликом сусрета у Кини више пута је поновљено да примарни инфраструктурни пројекат у овом делу света представља изградња железничке пруге Београд-Будимпешта. Нашем листу је у Пекингу незванично речено да би радови на овом пројекту требало да почну до краја године, а да је очекивани рок за завршетак крај 2017.

БОРБА ЗА ПРВО МЕСТО: За неких 30 година откако је Кина пригрлила политику отварања према свету, крупним корацима је прешла пут од сиромашне земље, којој нису биле непознате ни масовне смрти од глади, до глобалног економског џина. На овом путу је много тога бацила под ноге. Загађеност животне средине је достигла алармантне размере и сада се чини све да друштво ипак не пређе границу после које више не би било повратка. Замера јој се и неодрживост економског обрасца и нашироко се цитира апокалиптично предсказање Пола Кругмана по којем кинески модел само што није ударио у Кинески зид. „Једино питање је колико разарајући ће бити ударац”.

Било би међутим одвећ наивно претпоставити да је овде реч само о економији. Јака Кина која је по неким мерилима већ засела на прво место глобалних светских економија и те како утиче на промену униполарног света у којем су после Хладног рата САД остале као једина неприкосновена сила. Свако гурање на глобалним врховима моћи не може проћи и без трећег члана – Русије – а односи у овом троуглу прете да одреде будућу путању целог света. Не чуде стога апели америчког милијардера Џорџа Сороша да Вашингтон пружи руку Пекингу не би ли га одвратио од зближавања с Москвом. Повезивањем две највеће економије (кинеске и америчке) ће се, тврди, изоловати деструктивна Русија и смањити ризик од избијања Трећег светског рата. С друге стране, притиснута санкцијама Запада, Москва покушава да придобије Кину за савезника и да са њом формира антитежу блоку који предводи Америка. Везује их много тога, па налик Путину кинеске власти најављују низ закона који ће под још јачу лупу ставити рад међународних и невладиних организација. Хладнокрвна економска рачуница, међутим, показује мале шансе да ће Пекинг третирати Москву као равноправног партнера. Док је кинеска привреда у узлету, руска посрће под теретом санкција и готово апсолутне зависности од извоза енергената. Стога је за очекивати да ће превагнути чувена кинеска дипломатија, мека попут свиле, која ће без превише попмпе настојати да узме најбоље – и са Запада и из Русије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.