Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Варнице између Беча и Будимпеште

Мађарска је јуче, под притиском Европске комисије и претњом покретања поступка пред Европским судом, који је надлежан за санкционисање кршења темељних европских закона и споразума, повукла одлуку о суспензији примене споразума „Даблин 3”, којим се регулише пријем азиланата у ЕУ.

После оштре реакције Аустрије, која би као суседна држава била на удару миграната да је Мађарска остала при суспензији овог анекса Шенгенског споразума, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је обавестио свог аустријског колегу Себастијана Курца да Мађарска неће суспендовати „ниједно правило ЕУ”, наведено је у саопштењу Министарства спољних послова Мађарске.

Дипломатски спор између Мађарске и Аустрије, у коме је Европска комисија подржала став Беча, трајао је нешто мање од 24 часа, да би Сијарто после седнице владе новинарима саопштио да „Мађарска у потпуности поштује све законе ЕУ”, али да жели „консултације са европским званичницима када је реч о илегалним имигрантима”. „Не поставља се питање суспензије примене европских закона и таква одлука није донета”, рекао је Сијарто, а пренела државна агенција МТИ.

Да је Мађарска остала при одлуци о суспензији, европски суд, чије су одлуке обавезујуће, могао би да јој наметне финансијске санкције тешке стотине милиона евра и да јој ускрати приступ европским фондовима, а као крајња мера могло би да јој буде одузето право гласа у Савету ЕУ све док не поништи спорну одлуку.

Аустријски дневник „Пресе”, међутим, у уторак је објавио да је мађарски премијер Виктор Орбан донео одлуку о суспензији примене споразума „Даблин 3”, што је највише негодовања изазвало у Аустрији. „Желимо европско решење, али морамо да штитимо интересе Мађарске и нашег становништва”, рекао је портпарол мађарске владе Золтан Ковач овом бечком дневнику. Он је навео да је у Мађарску од почетка прошле године илегално ушло око 100.000 странаца, од којих 60.000 само од почетка ове године. Историја „одлуке које није било” текла је тако што је министарство унутрашњих послова Мађарске обавестило власти у Бечу о суспензији одлуке, јер је, како је рекао портпарол мађарске владе Золтан Ковач – „брод пун”.

Из Будимпеште је у престоницу Аустрије (али и Белгије, Чешке, Француске, Финске, Холандије, Луксембурга, Велике Британије, Норвешке, Шведске, Словачке и Немачке) послато обавештење да из „техничких разлога, на неодређени период”, неће поново примати људе који су у ЕУ прво ушли у Мађарску, а касније отпутовали у друге земље чланице. На то саопштење је одмах реаговало аустријско министарство спољних послова и јуче позвало амбасадора Мађарске у Бечу Јаноша Перењија на разговор.

Позадину дипломатског сукоба ових двеју држава објаснио је јуче мађарски министар спољних послова Сијарто, рекавши да је Мађарска обавештена да Аустрија и још десет чланица ЕУ намеравају да илегалне имигранте врате у Мађарску. „Ми се са тиме не слажемо”, рекао је Сијарто и додао да би они требало да буду враћени у Грчку, где су прво и ушли на територију ЕУ.

И док свакодневно расте број миграната који покушавају да „препливају” до Европе или да се копненим путем спасу од сукоба на Блиском истоку и слома афричких држава – аустријски министар спољних послова Себастијан Курц је оштро реаговао, упозоривши свог колегу да ће Мађарска „сносити последице” ако суспендује споразум.

Иако највећи прилив миграната трпе Италија и Грчка, оне нису реаговале применом драстичних мера.

Аустријско министарство унутрашњих послова пре десетак дана је најавило обуставу решавања нових молби за добијање азила, а послало је 40 аустријских полицајаца као помоћ на мађарско-српску границу, што је сматрало довољним са своје стране. Аустријска министарка Јохана Микл-Лајтнер је тада изјавила да је „јасно да таква помоћ не може бити једносмерна”. Од почетка године Аустрија је, на основу даблинског споразума, протерала у другу државу ЕУ 620 подносилаца молби за добијање азила, а актуелно је још 1.300 случајева, које тек треба да реши, саопштило је министарство унутрашњих послова.

Тема миграција ће бити прва на реду дводневног самита који данас почиње у Бриселу на нивоу шефова држава и влада чланица ЕУ. На прошлом самиту није постигнут договор о квотама према којима би чланице требало да примају азиланте, а међу најгласнијим противницима била је управо Мађарска. У међувремену је Европска комисија, узевши у обзир њихове примедбе, саставила нову верзију плана.

Самит шефова држава чланица ЕУ ће се одвијати у време убрзаних припрема Будимпеште за подизање ограде према Србији, али и напора других држава да „утврде” своје границе.

Британски премијер Дејвид Камерон је јуче најавио да његова влада разматра ојачавање британске границе са Француском око луке Кале након „неприхватљивих сцена хаоса” с мигрантима који покушавају да стигну у Британију. „Разматрамо да ли можемо да распоредимо више особља и тимове са псима трагачима на тој страни канала”, рекао је Камерон у обраћању парламенту, пренео је Ројтерс. „Више посла, такође, треба да буде урађено у погледу постављања ограде не само око луке Кале већ и око улаза у ’Евростар’ и ’Евротунел’”, додао је Камерон.

Уместо квота, добровољна одлука о пријему миграната

Праг – Четири централноевропске земље, чланице тзв. Вишеградске четворке, апеловале су јуче, уочи данашњег самита ЕУ о мигрантима, на Брисел да уместо примене система квота дозволи државама из свог састава да саме одлучују о томе колики ће број миграната прихватити. „Добровољни принцип је јасан приоритет”, стоји у заједничком саопштењу председника Чешке Републике, Мађарске, Пољске и Словачке, преноси АФП.

Истичући како све земље чланице УН треба да узму удео у ублажавању критичне ситуације и изражавајући солидарност са државама које су највише на удару миграната из Африке и с Блиског истока, лидери четири земље ипак наглашавају неприхватљивост било каквог наметања броја миграната које ће њихове земље примити.

Они су се заложили за систематичније и географски боље избалансирано решење на добровољној бази, којим би се поштовале специфичности и капацитети појединачних чланица ЕУ за прихват миграната. Танјуг

Незванично: План о квотама за мигранте неће проћи

БРИСЕЛ – Чланице Европске уније (ЕУ) одбациће план који их обавезује да прихвате избеглице из Грчке и Италије, најавили су вечерас дипломатски извори уочи сутрашњег самита ЕУ на којем ће се расправљати и о тој теми.

„Предлог да Брисел уведе квоте неће проћи”, рекао један високи европски званичник који учествује у припреми самита.

Европска унија треба да план насељавања миграната размотри у оквиру стратегије за решавање проблема хиљада избеглица које из сиромашних и ратом захваћених држава беже у европске земље.

Како наводи АП, десетак држава је против система квота, док га друга половина чланица Уније подржава под условом да се измени начин распоређивања миграната.

У нацрту саопштења са самита, у који је АП имао увид, наводи се да ће се „све чланице до краја јула сложити о прихватању избеглица”. Бета

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.