Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хоће ли термоелектране у БиХ страдати од екологије или обратно

Бањалука – Да ли ће европска еколошка правила погоршати ионако тешке финансијско-социјалне прилике у Републици Српској и Федерацији БиХ?То је питање које се наметнулопоследиректива из Брисела према којима земље регије до 2050. треба да смање емисију шетних гасова за 80 одсто, што по истраживању Фондације Мрежа за промене југоисточне Европе предвиђа обнову или чак затварање четири енергетска гиганта у БиХ –термоелектрана Тузла, Гацко, Угљевик и Какањ –и то већ у наредних десетак година.

Уз питање колико заиста загађујемо околину, директиве из Брисела посебно забрињавају кад је реч о РС где је енергетика – у склопу које су погони Гацко и Угљевик важан део – најзначајнији привредни сектор и извор прихода и радних места. Судећи по Стратегији за развој енергетике РС до 2030, коју је Скупштина РС усвојила пре три године, гашење ових постројења није опција, будући да се, напротив, планира обнова постојећих термоенергетских капацитета и изградња нових, али са савременим технологијама сагоревања. Штавише, очекује се повећање производње и потрошње угља у РС, углавном за производњу струје у термоелектранама, али се наводи да ће ови планови зависити и од обавеза у погледу ограничења емисије гасова. Милинко Милидраг, директор РиТЕ „Гацко”, која у производњи струје у РС учествује са чак 29 одсто, кратко нам је рекао: „Нема од гашења ништа”. Појаснио је да је ова термоелектрана на ивици да испуни еколошке директиве. Економиста Зоран Павловић нема дилему и каже да је сулудо размишљати о затварању домаћих термоелектрана, уколико се зна да у привредно посрнулој земљи готово да и не постоје други загађивачи. Истиче да земља која нема ништа друго да извезе, изузев струје и сировина, у случају затварања термоелектрана може да буде изложена великом финансијском удару.

Проф. др Александар Кнежевић из Регионалног центра за информације и едукацију из одрживог развоја у југоисточној Европи у Сарајеву рекао је да климатска политика ЕУ повећава економски ризик изградње нових термоелектрана, а инсистирање на примени савремених прописа заштите околине угрожава наставак рада постојећих. Тврди да међународни еколошки споразуми – замотани у погодну амбалажу „заштите околине” – имају најпре економске мотиве.

„Не постоји ниједан документ који неком не доприноси на економском плану и где, с друге стране, неко не мора да плати. У данашњем развијеном свету нико ништа не ради због заштите околине већ због економије”, истиче он. Земље југоисточне Европе приступиле су Енергетској заједници 2005, чиме су прихватиле да примене директиве ЕУ из области заштите околине, примерено економским и другим условима у тим земљама. Кнежевић каже да су, према његовим информацијама, у Европској комисији свесни чињенице да ће ове стандарде – олако преузете због неспособности преговарача или недостатка жеље за већим ангажманом – бити тешко применити, посебно у БиХ и Србији.

„Енергијска, климатска и околинска политика ЕУ састоје се у протеривању кинеске опреме из Европе, а продаји европске опреме за чишћење димних гасова термоелектрана, посебно опреме за производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије. Не може се, наравно, рећи да ту нема и еколошких ефеката. То погађа и термоелектране у самој ЕУ. Није безначајан број оних које се искључују јер је њихов рад неекономичан због уведене накнаде за емисију угљен-диоксида. У последњих неколико година имамо примере да се термоелектрана потпуно изгради, а онда стави кључ у браву”, истиче Кнежевић.

Термоелектране на угаљ на линији су одрживог развоја држава југоисточне Европе. Нова генерација термоелектрана има преко 20 пута ниже емисије загађујућих материја од постојећих термоелектрана. „Постоји мишљење, које бих подржао, да у БиХ има смисла редуковати емисију сумпор-диоксида само из ТЕ ’Угљевик’ и то о трошку оба ентитета. Што се тиче ТЕ ’Станари’, која ће бити пуштена у погон идуће године, она задовољава садашње околинске прописе”, каже он.

Подручје Југославије је дуже од 100 година било нето увозник сумпор-диоксида, пореклом из данашњих држава ЕУ. Данас су, каже Кнежевић, државе наследнице Југославије нето извознице сумпор-диоксида, па постоји упориште за захтев за ограничавање ове емисије. „Питање је само колико су та ограничења одржива за привреду земаља југоисточне Европе. Ми можемо тражити помоћ од Европске комисије за санацију емисија из постојећих термоелектрана. Али, да ли ћемо је тражити?”, запитао је на крају професор Кнежевић.

Младен Кременовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.