Данас почиње сезона на Лиду

Последње припреме за данашње отварање купалишта на Лиду јуче су завршене. На плажу је довезен нов песак, уређени су терени за одбојку и мали фудбал, постављене чесме са пијаћом водом, поправљено осам тушева...

– Завршени су и пунктови у којима ће боравити лекари и комунална полиција, довезено је осам покретних тоалета, постављене су корпе за отпатке и уређена два места за продају освежавајућих пића – објашњава Милосав Стаменов, члан Градског већа општине Земун.

На Великом ратном острву, у близни купалишта, пре три године била су подигнута и три роштиља, али је у међувремену неко однео цигле. Убрзо ће и та места ће бити обновљена.

– О одржавању плаже водиће рачуна неколико људи. Грађани су углавном коректни и отпад остављају у корпама, али имамо мало проблем са птицама које га разносе. Због тога смо и ангажовали људе који ће бринути о хигијени. Пошто су се суграђани жалили да се на острву у вечерњим часовима скупљају групице бучних младића и девојака, одлучили смо да комунална полиција на плажи буде до 22 сата. После тог времена дежурни војник на почетку моста неће пуштати никога да прође до плаже – објашњава Стаменов.

На Лиду је већ јуче био велики број посетилаца, од којих су неки и „пробали” температуру Дунава.

– Нисмо пливали, али смо загазили у воду. Још је хладњикава због чега се нисмо купали, али је вода чиста – рекла је Милица Марковић, која на Лидо долази већ годинама.

Представници Завода за јавно здравље данас ће проверити квалитет воде, а о купачима ће спасиоци водити бригу.

На инфо таблама истакнут је и „кућни ред”. Забрањено је са понтона пецати и скакати у воду, долазити на острво моторним возилима и доводити кућне љубимце.

---------------------------------------------------------------------------

Велико ратно острво настало половином 15. века

Не зна се тачно када се формирала ада коју данас називамо Велико ратно острво, али је како каже Бранко Најхолд, хроничар Земуна, његов најстарији ликовни приказ забележен на мапи мађарског картографа Лазара Деака из 1514. године.

– И хроничар Коме, који је описао пад Земуна у турске руке 1521. године, спомиње острво као место где су били смештени сви заробљени браниоци града, заједно са женама и децом. На основу одређених историјских података и описа речних битака, претпоставља се да је формирање острва почело у другој половини 15. века – објашњава Најхолд.

Велико ратно острво своје име добило је за време заузимања Београда 1717. године када је аустријском војском командовао Евгеније Савојски.

У наредном периоду, над острвом су се смењивали освајачи и војске – Аустријанци, Турци и Срби, да би до краја Првог светског рата било под влашћу Аустрије.

–Непосредно после Великог рата двадесетак сиромашних Земунаца на острву је подигло сојенице, па се оно по њима звало и Сиротињска ада. После Првог светског рата на пешчаном спруду аде према Земуну уређена је и плажа – истиче Најхолд.

Од тада до данас Лидо је омиљено место Земунаца у летњим месецима.