Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
10 ПИТАЊА О СИСТЕМУ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ – Како функционише наша утроба

Задовољан стомак – срећан човек

Унутрашњост човечјих црева и органа за варење је чудесан свет, сложен механизам који има већи утицај на наше здравље и расположење него што се мислило, тврди др Џулија Ендерс, чије је истраживање, објављено у књизи „Кључ тела”, постало светски хит
Др Џулија Ендерс у лабораторији у којој је припремала свој научни рад...

и људска утроба, како је види њена сестра Џил

Научници, истраживачи, лекари, разни исцелитељи и обични људи заинтересовани за сопствену добробит, посвећују огромну пажњу здрављу, проучавају како функционишу поједини органи, која је њихова улога у човековом телу и шта је све потребно предузети да би што дуже радили беспрекорно. Срце, мозак, плућа… главни су јунаци многих стручних радова и студија, али један изузетно важан саставни део човечјег организма као да је увек остајао у споредној улози. Све док млада Немица Џулија Ендерс, студенткиња медицине, није недавно одлучила да му посвети своју каријеру.

Свој докторски рад о људској утроби, за који је истраживања обавила у Институту за микробиологију и болничку хигијену у Франкфурту на Мајни и успешно га одбранила на Медицинском факултету, преточила је у књигу „Кључ тела”. Књига је одмах постала међународни бестселер, а недавно је преведена и на српски језик. Популарност овог дела добрим делом је заслуга и Џулијине убедљиве победе на међународном такмичењу за популаризацију науке младих истраживача 2012. године – њено излагање и данас је хит на „Јутјубу” – али и забавних илустрација које су дело њене талентоване сестре Џил, дизајнера за науку.

Ексклузивно за читаоце „Магазина”, др Џулија Ендерс објашњава зашто је унутрашњост нашег стомака толико занимљива и важна, како да јој угодимо и чиме да допринесемо дугом и успешном очувању тог сложеног механизма.

Пре свега, истиче наша саговорница, требало би имати на уму да утроба чини две трећине човековог имунолошког система, да њен рад утиче на готово све друге органе, а посебно је занимљива њена веза с мозгом – научници су утврдили да људи с одређеним пробавним тегобама често имају и проблеме с нервима. По сложености, обиљу и разноврсности сигналних материја, нервног изолационог материјала и начинима њиховог повезивања, утроба подсећа на „командни центар” у човековој глави, зато њену мрежу нерава називају и „мозак утробе”.

Свако је у животу имао прилике (неко знатно чешће од других) да осети како стресне ситуације утичу на стомак, изазивајући пролив, затвор, надимање… Особе склоне синдрому надражених црева чешће пате од анксиозности и депресије, што постаје јасније кад се зна да чак 95 одсто серотонина, хормона задуженог за добро расположење, али и за осећај ситости (отуда онолико задовољство кад се наједемо) настаје – у човековој утроби! Унутрашњост нашег стомака производи више од 20 сопствених хормона.

Многи лекари, додуше, не препознају утицај црева на расположење својих пацијената, па кад им се ови пожале да се заиста лоше осећају, то приписују „ирационалним психичким сметњама”, каже Џулија Ендерс. Ето, додаје, то је још једна последица потцењивања утробе и још један разлог због којег је потребно ширити сазнања о њој.

Како сте се заинтересовали за људску утробу и одлучили да баш она постане предмет ваших истраживања?

Са 17 година сам добила веома непријатан дерматитис. Пожелела сам да разумем зашто ми се то догодило и шта се дешава унутар мог тела. Једна од чињеница које су ме посебно изненадиле било је сазнање да су човечја црева чистија него што се обично сматра: чак седам од око осам метара, колико је њихова просечна дужина, нема никакве везе с фекалијама и лошим мирисима. Оно што најпре повезујемо с њима догађа се тек на крајњој „станици”. Зачудило ме и колико су осетљива и колико одговорна за толико много тога у мом животу: не само за варење, него и за расположење, имунитет и хормонски статус! Касније сам, проучавајући црева изблиза, утврдила и да су веома лепа: под микроскопом, њихова унутрашњост подсећа на нежни сомот.

Које су најчешће предрасуде и неразумевања с којима сте се суочили?

Људи често упру прстом у свој пупак и кажу: „Боли ме стомак”. У ствари, реч је о танком цреву, јер стомак се налази знатно изнад. Кад чују да им крче црева обично сматрају да она траже храну, да је то од глади, али истина је да у том тренутку црева вредно раде на свом чишћењу после обављеног варења, у очекивању следећег. Ако тад почнемо да једемо, акција се прекида, зато нутриционисти препоручују паузу од четири-пет сати између оброка, колико је цревима потребно да се припреме за наредну „испоруку”. И још нешто: ко уредно жваће, оставља мање посла стомаку.

Поменула бих и једну од последица става да је све што има везе са цревима и њиховим пражњењем „срамота” и да се о томе јавно не прича. Кад сам објавила „Кључ тела” доживела сам да једна бака, узорна католикиња, за време недељног породичног ручка пред свима изјави како је, прочитавши књигу, утврдила да 74 године неправилно седи на клозетској шољи!

У чему је бака грешила?

Вероватно је, као и већина савремених људи који у својим становима имају комфорна купатила, седела удобно заваљена, уместо да празни црева у знатно природнијем „чучећем” ставу. Вероватно се и често уздржавала од одласка у ве-це изван сопствене куће и тако пореметила нормалан рад црева. Морамо наћи компромис између онога што чинимо да бисмо се осећали добро изнутра, и онога што радимо да бисмо се уклопили у спољашњи свет. Ево неколико савета: пити довољно воде (нарочито на путовању), јести баластне материје (пахуљице са семенкама и шљиве); не потискивати потребу, већ ићи у ве-це увек кад вас „притера”; уколико су црева успорена, подстаћи их пребиотицима и пробиотицима, у храни или таблетама, а лаксативе (којима треба три дана до крајњег резултата) користити тек уз савет лекара. Уколико патите од затвора, покушајте да се благо љуљате, савијајући се напред-назад док седите на клозетској шољи.

Каква је веза између стомака и мозга?

Нашем мозгу потребно је обавештење на основу којег ће одредити како се осећамо, а из утробе стижу најважније информације о томе: она познаје сваки молекул наше крви, прати ниво хормона, брине о имунитету и зна шта производи десетак трилиона најразличитијих бактерија унутар наших црева. Неке од тих бактерија „криве” су што мозак понекад добија погрешан сигнал да смо гладни чак и кад смо сити. Бактерије су важан тренер имунолошког система, помагач у варењу, произвођач витамина и стручњак за ослобађање од отрова из лоше хране (рецимо буђавог хлеба) и лекова. Зато их мозак тако пажљиво ослушкује.

5. Која храна прија једном, а која другом органу?

Мозак веома воли слаткише, јер је шећер концентрат енергије коју он може брзо да искористи. Али, стомаку не пријају, што сигнализира повременим дијарејама. Није проблем само у белом шећеру, за који је већ доказано да је нездрав. И вишак иначе корисне фруктозе (а то код већине људи значи више од 50 грама дневно, што је пет крушака, шест јабука или осам банана) може бити лош: ако у желуцу имамо сувише фруктозе, за њу се везује триптофан, аминокиселина неопходна за грађење серотонина, хормона који одређује добро расположење али и ситост. Неоткривена нетолеранција на фруктозу, то је тек недавно утврђено, може да проузрокује депресију, као и стални осећај глади, односно потребу да се уноси шећер, што опет резултира повременим боловима у стомаку. А фруктозе има, осим у воћу, и у многим другим намирницама, нарочито у индустријским прерађевинама и кечапу.

Нашој утроби често смета и млечни шећер, лактоза. Људи с годинама губе способност њене разградње – надимање и проливи код старијих особа вероватно су последица уобичајене чаше млека за доручак или пред спавање. Код неких људи постоји и нетолеранција на глутен из пшенице. Иако су, у принципу, житарице веома корисне у исхрани, требало би ограничити њихово уношење: док су наши преци – ловци и сакупљачи – јели око пет стотина врста биљака, лековитих трава и корења, данашња исхрана углавном се састоји од 17 култивисаних биљака, с којима људска утроба теже излази на крај.

Какву онда храну јести?

Ону после које се осећамо пријатно два-три сата пошто смо је појели, јер је толико времена потребно да доспе у нашу крв. Поставимо себи питање: „Онај колач је заиста био укусан, али зашто се сад осећам толико уморно?” Напротив, кад се погостимо намирницама које садрже влакна, нарочито она растворљива у води, попут инулина, наш стомак је задовољан и шаље нам позитивне сигнале, па смо пуни елана.

Једно поглавље у књизи посветили сте бактеријама које живе унутар наших црева. Које су „добре” а које „лоше” и дешава ли се и да промене улоге?

„Добре” су оне које помажу варењу, доприносе да црева буду чиста, одржавају имунолошки систем и утичу на регулацију телесне тежине, расположење и ниво корисног холестерола. Оне друге „кваре” равнотежу, ремете процесе, изазивају упале, подстичу болести… Међу њима је можда најпознатија салмонела, кривац за проливе и повраћања. Три правила помажу да се с њом изборимо: у кухињи користити пластичне а не дрвене даске за сечење хране, јер могу боље да се оперу, и немају бразде у којима се бактерије задржавају; све што долази у додир с пресним месом или јајима (даске, руке, прибор за јело, цедиљке, сунђере…) добро опрати врућом водом; месо или храну с јајима обавезно термички обрадити.

Хеликобактерија, најстарија „кућна животиња” човечанства, пример је бактерије која може бити и „добра” (смањује ризик од астме, рака плућа или шлога) и „лоша” (може подстаћи упале, чиреве и рак желуца).

Како ради наш пробавни систем?

Од уласка у наше тело до тренутка кад га њени остаци напусте, храна пролази дугачак и занимљив пут и сусреће се с разним органима и њиховим становницима, који помажу да на најбољи могући начин искористимо то што нам та храна нуди. Пљувачка почиње разлагање угљених хидрата, делује антибактеријски муцином, бори се против гљивица и болова опиорфином (средством које делује јаче од морфијума; додуше, производи га у малим дозама), јер су уста веома осетљива – ту има више нервних завршетака него било где у организму, па би нам, рецимо, и најмања тачкица са јагоде ужасно засметала. Ту су, онда, крајници, стражари, па једњак, онда желудац – искошена врећица чудног облика, чији један део вари чврсту храну, а други се бави течностима – затим вијугаво танко црево са ситним ресицама које до краја уситне храну и из ње извлаче хранљиве материје, те их преко цревног зида шаљу у крв. Најзад, дебело црево, где се ресорбују важни минерали, и уз помоћ трилиона бактерија извлачи додатна доза масних киселина богатих енергијом и витаминима (К, Бе 12, рибофлавин, тијамин…). Остатак се избацује. Наш измет је увек једнаке сланоће, верујте ми на реч!

Да ли и слепо црево има неку улогу?

Многи га сматрају беспотребним органом и сете га се тек кад се упали, заболи и угрози живот пацијента. Оно је, заправо, званично важан део дебелог црева, састављен готово искључиво од имунолошког ткива и корисних бактерија (нарочито за људе који живе у подручјима с много узрочника пролива). Уколико ту „сврати” нека лоша клица и загади га, реагује отоком и упалом. Операцијом се уклања црвуљак, који виси с његове доње стране.

 Шта највише угрожава унутрашњост нашег стомака?

Лоше животне навике, надасве оне у исхрани, о којима сам већ говорила, и – стрес. Он је вероватно један од најбитнијих узрочника надражености црева. Стрес је нехигијенски. Мења временске прилике у стомаку. Лоши становници утробе тада се успешно умножавају, а добри не стижу да обаве своје редовне задатке. Код пацијената с надраженом утробом добре резултате постиже хипнотерапија. Али, и здраве особе које повремено пате од депресије и страхова требало би тад да се подсете да и надут стомак може да изазове лоша осећања, услед стреса или неподношења одређених намирница. Кривицу не треба увек тражити у мозгу.

-----------------------------------------------------

Цревна флора

Човечја цревна микробиота тежи око два килограма и у њој живи око сто милиона бактерија (које чине 90 одсто свих становника утробе и деле се на двадесетак типова), као и разне гљивице и квасци. У граму измета више је бактерија него људи на Земљи! Научници су 2011. истраживали флору пупка, и ту открили бактерије дотле познате само из мора у Јапану – а испитаник никада није био у Азији.

-----------------------------------------------------

Крајници и гојазност

Истраживања су показала да су особе којима се крајници уклоне пре навршене седме године живота изложени високом ризику од прекомерне тежине. Лекари још не знају зашто. Ипак, повезаност имунолошког система (којем припадају крајници) и телесне тежине све чешће је предмет студија. За неухрањену децу ефекат операције крајника, напротив, може бити одличан. Добијају на тежини до нормалних граница. Дакле, крајнике вадити само ако су толико увећани да отежавају дисање и спавање!

-----------------------------------------------------

Трубачки концерт у стомаку

Алкохол може хиљадоструко да увећа високопродуктивне бактерије у нашој утроби, јер га неке бактерије користе као храну, а оне су вредни произвођачи гаса. Тако се ноћни диско претвара у трубачки концерт унутар стомака.

Пушење, с дуге стране, утиче на већу производњу желудачне киселине, што изазива горушицу и подригивање киселине. У том случају најбоље је заувек оставити цигарете, а у међувремену помажу и неколико гутљаја воде и усправљена леђа, док је ноћу добро лећи уздигнувши труп за тридесет степени.

-----------------------------------------------------

Истине и заблуде о маслиновом уљу

Хладноцеђено, такозвано девичанско маслиново уље, сматра се једном од најпожељнијих намирница за здравље организма, јер штити од артериосклерозе, целуларног стреса, Алцхајмерове и разних очних болести, превенција је за неке врсте рака, помаже код реуме и артритиса, има потенцијала да се избори с наслагама сала, негује унутрашњост наших црева… Ипак, истиче Џулија Ендерс, никако га не би требало користити за пржење, јер тад везује за себе опасне слободне радикале из ваздуха. А није, како многи верују, ни универзални лек за кожу и косу. Напротив, дерматолошке студије показују да чисто маслиново уље иритира кожу, а коса после његовог наношења постаје толико масна да не може нормално да расте.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.