Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Претња од Исламске државе, Русије и Кине

Секретар за одбрану Еш Картер и генерал Мартин Демпси на представљању Националне војне стратегије (Фото: Ројтерс)

Нетом објављена америчка Национална војна стратегија нуди делимичан увид у методологију коју ће војска САД примењивати да би и убудуће заштитила сопствене безбедносне интересе. Према овом документу, опасност прети од Исламске државе (ИД), затим од руског експанзионизма, али потенцијално и од Кине. Као што на представљању стратегије рече начелник Здруженог штаба америчке војске генерал Мартин Демпси, Америка не може прецизно да предвиди кад ће њени интереси бити угрожени, али зна да ће до тога доћи брже него што је то раније био случај.

Цела стратегија, која је својеврстан наставак Националне безбедносне стратегије објављене у фебруару и Четворогодишњег одбрамбеног прегледа (водећи јавно доступни документ о америчкој војној доктрини) објављеног прошле године, има један циљ – сачувати америчку лидерску позицију у савременом свету.

Сем релативно уопштених фраза, у документу, између осталог, стоји:

„Национална војна стратегија за 2015. годину односи се на потребу супротстављања државама склоним ревизионизму које угрожавају међународне норме и насилним екстремистичким организацијама које поткопавају међурегионалну безбедност. Радимо са савезницима и партнерима да одвратимо и – кад је неопходно – поразимо потенцијалне државне непријатеље.”

Ревизионистички настројене земље, при чему се овде експлицитно мисли на Русију, представљају опасност због „покушаја да измене међународни поредак” и тога што се „понашају на начин који угрожава интересе америчке националне безбедности”.

Није ово, истина, први пут да велике силе у међународним односима потежу аргументе виших начела, то јест њихово кршење и ревизију. Тиме се сугерише да је противничка страна под ноге бацила прихваћене универзалне норме, чиме се аутоматски умањује њена преговарачка позиција. Невоља је, међутим, у томе што такав принцип ишчезава из видокруга у тренутку када је потребно преиспитивање сопствених поступака. Оптужујући неког за ревизионизам, обесмишљава се свака његова потенцијална одбрана.

Иако америчка Национална војна стратегија превасходно потенцира ревизионизам на плану међународних норми и односа, у току украјинске кризе, највећег захлађења односа између Истока и Запада, размењиване су углавном оптужбе за – историјски ревизионизам.

Тако француски филозоф Бернар-Анри Леви, који је у украјинској кризи себи доделио право да одређује меру моралности поступака завађених снага, снажно заговара тезу да је у Русији на снази пузајући историјски ревизионизам. Тако ће рећи да је у ери „путинизма”, науштрб историјских чињеница, рехабилитован и иначе тињајући стаљинизам, који је за време садашњег режима изашао из илегале. Он, међутим, упада у замку сопствених аналогија када анализира вероватно најпознатију полемику која се отворила у протеклих неколико месеци, ону око тога ко је ослободио Аушвиц – Украјинци или Руси. Истрчавање пољског шефа дипломатије Гжегожа Шетине да су злогласни логор ослободили „Први украјински фронт и Украјинци”  одмах је негирао руски представник у УН Виталиј Чуркин, који је колегу подсетио да је злогласни логор смрти ослободила Црвена армија, а да је фронт назван први украјински „због тога што је Украјина ослобођена од нациста пре него што се стигло до Пољске”.

Овај трапави покушај извртања историјских чињеница занемаривањем руске улоге у ослобађању Аушвица, Бернар-Анрију Левију, међутим, служи као крунски доказ да је ревизионистичких намера Кремља. Француски филозоф донекле даје за право руској аргументацији у полемици са пољским министром, али истиче да је на сцени маневар Москве, која намерно забашурује чињеницу да је у Првом украјинском фронту било „највише Украјинаца”, из чега произлази да стоји аргумент да су Украјинци ослободили Аушвиц.

Играрије око историје и њене улоге у обликовању међународних односа нису ипак специјалитет само тренутног сукоба на релацији Вашингтон–Москва. У својим јавним иступима амерички председник Барак Обама радо заузима заводљиву позицију која подразумева да се себи додељује место на правој страни историје, а противнику на погрешној. У свом првом обраћању по ступању у Белу кућу амерички председник је поручио свима онима који „држе власт захваљујући корупцији и преварама” да знају „да су на погрешној страни историје”.

Сличну етикету зарадио је и Владимир Путин када се успротивио настојањима Запада да поведе „хуманитарну” интервенцију бомбардовања Сирије под изговором да је Башар ел Асад користио хемијско оружје против својих сународника. Обама је идентичну оцену поновио и у случају руске анексије Крима.

У исто време, амерички председник не штеди речи хвале када себи и својим савезницима одаје признање и етикету да стоје „на правој страни историје”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.