Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Законска права за истополне партнере

(Фото Д. Јевремовић)

Ми морамо да отворимо питање легализације истополних заједница, јер постоји реална потреба да се законски регулишу одређена права истополних партнера, као што су право на издржавање, стицање и деоба заједничке имовине и наслеђивање. Према важећем Породичном закону, брак и ванбрачна заједница резервисани су само за особе различитог пола. Истополним партнерима Породични закон признаје само право на заштиту од насиља у породици, а не и друга права која се признају особама у ванбрачној заједници. Али, зашто неко ко живи у заједници 30 година, нема право да наследи свог партнера, само зато што је истог пола?

С друге стране, ставови наших суграђана према ЛГБТ популацији споро се мењају, па не могу да кажем да ће у догледно време у Србији бити усвојен овакав закон. Мој став је да Србија мора хитно да отвори озбиљан дијалог о томе који би законски модел истополних партнерстава био адекватан. У тој јавној расправи морало би да учествују и организације које се баве правима ЛГБТ особа. О овоме сам разговарала са шефом делегације ЕУ у Србији Мајклом Давенпортом, који је поздравио наш ангажман у вези са актуелном расправом о Грађанском законику, односно наше мишљење да се питање регистровања истополних заједница мора регулисати и у оквиру овог законика. Драго ми је што је амбасадор Давенпорт снажно подржао наш став и што је истакао важност и значај независних институција у Србији, а посебно Повереника за заштиту равноправности, каже Бранкица Јанковић, нова повереница, у разговору за наш лист.

Припадници ЛГБТ популације подносе велики број притужби повереници за заштиту равноправности. Да ли мислите да се положај ове популације полако мења, ако имамо на уму да је после 15 година (покушаја) одржавања геј параде, овај скуп коначно одржан без инцидената?

Иако су у последњих годину дана направљени одређени кораци како би се побољшао положај ЛГБТ популације – од доношења стратешких документа, до одржавања Параде поноса, истраживања и даље говоре да су они изложени дискриминацији, да се социјална дистанца не смањује и да је насиље родитеља, блиских рођака и партнера према ЛГБТ особама у порасту.

Наша земља се већ суочава са великим бројем азиланата – иако је за већину њих Србија земља транзита, извесно је да ће емиграната бити све више. С обзиром да део наших суграђана показују велику нетрпељивост према „различитима“ да ли очекујете проблеме у пријему азиланата?

Морам рећи да је нетрпељивости према азилантима било. Сетимо се само протеста мештана у Обреновцу који су се бунили што се у њиховом крају праве прихватни центри за мигранте. А онда су уследиле поплаве и баш ти мигранти су помагали у евакуацији и спасавању из поплава у Обреновцу. Са друге стране, ја сам била у Прешеву пре недељу дана и лично сам се уверила да је локално становништво показало велику спремност да помогне и нађе се тим људима у невољи.

Подаци изведени из последњег извештаја Повереника за 2014. годину говоре да се највећи број притужби односи на националну припадност, етничко порекло, здравствено стање и старосну доб. Да ли то заправо говори колико смо нетрпељиви и имамо снажне предрасуде према свима који су другачији од нас по било ком основу и колико је времена потребно да се ове предрасуде промене?

Не бих то тако генерализовала, нити бих се сагласила да смо ми као друштво начелно нетрпељиви према другачијима. Иако градимо ново, другачије и људскије друштво, у нама су још увек веома јаки стари корени неког другог система вредности, пуног наших навика, обичаја, па и предрасуда и они нам често не дозвољавају да о стварима, људима и појавама размишљамо у складу с новим добом, с мерилима 21. века.

Сва истраживања говоре да се жене у нашој земљи налазе у посебно неравноправном положају – оне се чешће отпуштају и теже запошљавају, често су мање плаћене за исти посао од мушкараца, најчешће носе цео терет родитељства на себи и ређе се налазе на позицијама које значе моћ. Уз то,  суочавамо се с извесним парадоксом – из године у годину расте број конвенција, закона и прописа који штите жену од насиља у породици, а истовремено расте и број жена жртава насиља у породици. Да ли је могуће изаћи из овог зачараног круга?

Да би се изашло из тог зачараног круга пре свега потребно је да се увек утврди индивидуална одговорност свих надлежних органа који су у случајевима породичног и насиља над женама заказали. За такво непоступање они морају бити санкционисани. Такође, за успешну борбу против насиља над женама и у породици неопходни су одлучни потези полиције, судства, центара за социјални рад, здравства. Ако постоји политичка воља, Србија може да донесе закон по коме би држава насилника у породици гонила по службеној дужности.

Неколико организација цивилног сектора противило се вашем избору за повереницу. Како коментаришете њихове оптужбе да нисте довољно квалификовани за посао који обављате?

Што се тога тиче, разумела сам њихову бригу – институција Повереника је свима веома важна. Уосталом, моја обавеза и јесте да разумем другачија мишљења и да браним право на јавно изношење другачијег мишљења. С друге стране, сасвим сам сигурна да је мој досадашњи професионални ангажман, све оно шта сам и на чему сам радила – када је у питању заштита најразличитијих људских права, нешто што ме у довољној мери квалификује да обављам посао који ми је поверен.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.