Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тајна манастирског кунг-фуа

Један део ученика по дипломирању завршава у специјалним јединицама војске (Фото Д. Вукотић)

Од нашег специјалног извештача

Денгфенг (Кина) – „Добро дошли у Денгфенг, епицентар кинеског кунг-фуа”, сугестивним гласом водич најављује да смо коначно стигли на жељно ишчекивано одредиште. „То је, дакле, то”, помислим и у тренутку почињу да навиру слике из најранијег детињства. Смењују се сећања на кунг-фу филмове, који су обележили одрастање деце рођене у социјалистичкој Југославији. Они не само да су били наш прозор у Кину већ су и један од најуспешнијих начина кинеског представљања западном свету. Овде, у непосредној близини митског манастира Шаолин, на месту одакле је све кренуло, нема ни трага оној помпезности и шароликости на којој су изграђени стереотипи о Далеком истоку. Подручје око свете кинеске планине Сонг Шан у најнасељенијој кинеској покрајини Хенан ни по чему се не разликује од пасивних крајева на било ком месту на свету. Хенан би иначе, да се третира као засебна држава, по бројности становништва био међу првих десет земаља света. 

Слике свакодневног живота пријају после пренаглашених доживљаја кинеских мегалополиса, који убедљиво дочаравају представу кинеског економског џина. „Кинески сан”, рећи ће наши домаћини.

Зато је јасно због чега се расадник најбољег кинеског кунг-фуа сместио управо овде. Јер, кунг-фу, нарочито онај развијен под паском строгих монаха Шаолина, није само прича о физичкој спремности и борбеној надмоћи. Ментална снага и духовни мир подједнако су важан елемент, с поносом ће истаћи сваки Кинез.

Проређени ваздух на обронцима Сонг Шана, сведени, али моћни предели придошлици из потпуно другачијег света изгледају као савршена сценографија за развој дисциплине која оснажује ум и тело. Само у овом округу постоје 34 школе борилачких вештина које похађа 100.000 ђака. То су у суштини обичне школе које признаје кинески образовни систем, али акценат је стављен на изучавање кунг-фуа. Како су нам објаснили домаћини, деца осим борилачких вештина уче и друге предмете – кинески, математику, енглески, историју... Политика школа је отвореност према свима, укључујући и странце. Цене међутим нису јединствене: месец дана изучавања кунг-фуа коштаће странце око 1.500 евра, док је година дана за Кинезе око 2.000 евра.

А како изгледа један дан у школи кунг-фуа Шаолин?

Тежиште је на захтевним тренинзима, који су распоређени у јутарње и поподневне термине, док су између њих углављени остали часови и оброци. Устаје се у рану зору, а у кревет се иде са првим сумраком. Ефекти спартанске дисциплине видљиви су и голим оком. Полазници кунг-фу школе Шаолина у одличној су форми, а проблеми са килажом су овде потпуна непознаница, као уосталом и у највећем делу Кине.

Практични западњачки ум не може а да не пита: „А шта они раде по добијању диплома?”

Преводилац уместо одговора показује трепераву електронску таблу на улазу у школско двориште, а кинеска слова тврдоглаво чувају тајну натписа од свих који долазе из спољног света.

„То је честитка за неколико полазника који су задовољили критеријуме и постали део елитних, специјализованих јединица Кинеске народне армије.” Ово је иначе и најпожељнија варијанта међу младим штићеницима школа подно планине Сонг Шан – служити у армији, поготово као специјалац, велика је част. А сигуран посао није ништа мање привлачан елемент.

Не могу, међутим, сви тамо, па један део полазника налази много мање романтично запослење у службама за обезбеђење. Други пак путују по свету као звезде кунг-фуа. Београдска публика ће се сетити незаборавног наступа мајстора кунг-фуа манастира Шаолин пре неколико година у „Сава центру”... Најталентованији и најупорнији ће остати овде и можда једног дана основати сопствену школу борилачких вештина. Мукотрпан је то пут и за титулу мајстора борилачких вештина у храму Шаолин ваља тренирати најмање 15 година.

Време је, међутим, да се крене даље, још даље у планину. Туристички аутобуси из свих крајева Кине, али и из целог света хрле да виде оно без чега не би било ни свих ових школа нити планетарне популарности кунг-фуа – у храм Шаолин.

Опсада туриста никако не јењава, али то ни најмање не смета овом светилишту да већ на први поглед исијава некакав медитативни мир. Прави бисер кинеске традиционалне архитектуре, чији је темељни постулат постизање што веће хармоније између природе и грађевина, храм Шаолин као да је одувек ту био, савршено уклопљен у крошње сеновитог дрвећа.

Митологизована прича о зачецима кунг-фуа на овом простору наводи да је извесни индијски редовник у 5. веку донео у Шаолин вештину која се заснивала на опонашању животињских покрета. Монаси су касније те покрете развили до перфекције, најпре за самоодбрану, а потом и као нападачке технике.

Провера овог предања је, међутим, показала да је то предање више у сфери митологије него што је заиста засновано на чињеницама. Борилачке вештине су постојале у Кини и пре 5. века, а у Шаолин су их донели највероватније одбегли војници у потрази за уточиштем. Највећим делом своје историје храм је био веома богат, а монаси су се брзо прославили као одлични борци. Али ипак нису били непобедиви и највећа катастрофа је задесила храм 1928. године, када је пао у руке освајача, који нису марили за његов културно-историјски значај. Душа Шаолина – вишевековни рукописи о теорији кунг-фуа, традиционалној медицини и будизму – уништена је. Великим мајсторима је тако једино остало да усменим предањем шире учење и преносе га новим генерацијама.

Данас, Шаолин изгледа као да се савршено снашао у модерном свету. После прекретнице коју је осамдесетих означио филм „Храм Шаолин”, изгледа да је на Западу наступило ново доба славе монаха бораца. Под кормилом врховног монаха, опата Ши Јонгшина, Шаолин је постао бренд препознатљив свуда у свету. Монаси обилазе планету, а школа кунг-фуа има своје експозитуре на неколико континената. Критичари им замерају комерцијализацију и мањак бављења духовношћу. Нови дух Шаолина можда најбоље заокружује опаска помоћнице директора једне од школа: „Учимо из традиције, али времена се мењају.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.