Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сејриза

Нема грешке у наслову. Сејриза, а не Сириза! Сејриза је феномен. То је сеирење, уживање у одбројавању минута до пропасти, како кажу сејрижани, у коју Сириза наводно води Грчку. То је арогантно представљање чланова Сиризе као неодговорних авантуриста, коцкара, популиста који народу потурају чак и референдум не би ли се оградили од одговорности коју су преузели на изборима.… Сејрижани ми личе на публику која у биоскопу гледа Тарантиновог „Ђанга”, једе кокице заваљена у удобна седишта и у мраку урла: Пуцај у Ђанга! Пуцај у побуњеног роба! Грци су данас Ђанго! Сутра ће Ђанго бити неко други!

Економисти и економски новинари у нашим медијима од доласка Сиризе на власт углавном пуцају из свог оружја: неразумљивог језика, отуђеног од обичног човека. Језик економиста у медијима данас је попут латинског или некад црквенословенског, на коме се самоуверено декламује економски оченаш. Економисти и економски новинари су нови свештеници, спроводници небеске поруке која гласи: веруј у неолиберални концепт живота и стварности, нема другог пута. Покори се. Левица је сотонино чедо. Апаге, сотоно! Апаге, левицо! Апаге, Сиризо! Слобода тржишта је изнад свега! Тржиште има своју слободу! Ма хајде! Давно је Достојевски писао да је слобода – слобода и добра и зла и да она по себи није никакво добро. И да слобода није самовоља. Па зашто оно што важи за слободу човека не би важило и за то фамозно тржиште? Или је то слободно тржиште некакав фатум, изнад човека, друштва? Фатум који има своју природу, вољу, ћуд, емоције, коју разумеју само одређени економисти и економски новинари.

На грчком примеру исписује се порука за будућност. Потпуно је јасно да је неолиберална елита, о којој је бриљантно писао Кристофер Лаш у књизи „Побуна елита”, спремна да као огледни пример прегази Грчку. Али за то гажење Грчке неће бити одговорна Сириза, која је на власти тек пет месеци. Одговорност је на некоме другом. Ко су ти други одговорни за пакао у Грчкој, то сејрижане не занима. За њих, других и трећих заправо нема. Искључиви кривци су Грци, који ће морати да слушају шта велика тројка (ММФ, ЕК, ЕЦБ) од њих захтева. Ако тражи да скачу у амбис, има да скачу. Али тај скок у амбис и даље не значи самоубиство, већ лет којим управља велика тројка, европске технократе и банкари који демолирају демократију.

У књизи „Шта Европа жели?”, која је објављена пре две године, Славој Жижек, Срећко Хорват и Алексис Ципрас бриљантно анализирају ситуацију у којој се налазе грчки народ и друштво, и онда и данас, и сасвим прецизно означавају одговорне за катастрофу. Њихов језик разумљив је сваком писменом човеку, попут „Библије” преведене на народни језик.

Ево неколико цитата из 2013. године из књиге „Шта Европа жели?”:

„У годинама након 1989. морал економије је у потпуности преовладао над етиком политике и демократије. Оно што је ишло у корист две, пет или десет снажних финансијских институција сматрано је легитимним, па макар било и противно темељним хуманитарним начелима.”

„Европска је будућност већ испланирана и предвиђа срећне банкаре и несрећна друштва. Предвиђа развојни пут у којем ће капитал бити јахач, а друштво коњ.”

,,Кад је ’тројка’ дошла у Грчку, јавни дуг је износио 110 одсто, а сад је нешто више од 160 (у међувремену је порастао на 180 одсто). То је спашавање Грчке. Спасили су банке и уништили друштво. А шта су рекли на почетку? Рекли су да су Грци врло лењ народ и да су одговорни за ситуацију. Само треба објаснити зашто се све то догађа и у Португалији, Шпанији, Италији, Ирској... Јесу ли сви са европске периферије лењи?”

„Криза у Грчкој није грчки идиом, то је структурални симптом капитализма и неолиберализма. Живимо у слепој улици неолибералног пројекта Европе, на врхунцу кризе казино капитализма и Европа је сад на раскршћу.

Битка коју води Сириза, битка је за саму душу Европе. Опасност данашњице су савремени бранитељи Европе, технократе из Брисела и антиимигрантски националисти, они су опасност за оно за шта је вредно борити се у европском наслеђу. Немојмо пристати на реторику да је Сириза опасан експеримент, Сириза је једноставно глас чистог разума, умерености и реализма. Мере штедње не могу довести до развоја.”

„Грчки програм стабилизације нудио је деструктивно опорезивање, велике резове јавних трошкова, уништење социјалне државе, посебно здравства, образовања, сектора социјалне сигурности, приватизацију основних социјалних добара, попут воде и енергије. То је наводно требало да допринесе изласку из кризе и да доведе до новог развоја, који не постоји нигде осим у светим књигама и најизопаченијим умовима глобалног неолиберализма. После потписивања меморандума са ММФ-ом, Европском унијом и Европском централном банком наступила је катастрофа јер је тај план спашавања игнорисао темељно начело: господарство је попут краве. Она једе траву и производи млеко. Незамисливо је одузети јој једну четвртину траве и очекивати да ће произвести четири пута више млека. Крава ће једноставно умрети...”

Аутори подсећају и како је дошло до великог немачког економског чуда после Другог светског рата, да је у Лондону 1953. одржан међународни самит на којем је одлучено да се поништи велики део немачког дуга, око 60 одсто. „Био је то мораторијум на отплату и договор о расту, ако би Немачка имала раст – платили би, ако не – не би платили. И зато је Немачка сада највећа хегемонистичка сила у читавој Европи.”

Европа је тад имала душу према Немачкој, која ју је разорила у два светска рата. Зашто такву душу данас нема према Грчкој, која је економски разорена?

Грчка је данас попут Шпаније у време грађанског рата. Интербригаде данас чине сви који чују и разумеју грчко „охи”, а франкисти су неолиберални талибани, фаланге хејтера, сејрижана који бране антихумани поредак који тече венама данашњих господара европске будућности гадљивих на азиланте, на сиромашне, опљачкане, на робове који не пристају да им и деца расту као робље.

А где смо ми у овој причи? Па код нас ће преспавати Ангела Меркел. Ми смо миропомазани. Наш вођа ће нам показати пут. Где? Па у Европу сејрижана, Европу без Грчке и грчког „охи”, ако таква Европа може да постоји.

Редитељ

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.