Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кад матица постане маћеха

Отказују се и културне манифестације дијаспоре (Фото А. Васиљевић)

Брига државе Србије за људе у расејању очигледно се свела на бригу о томе да ли ће нам и ове године стићи четири милијарде евра, колико годишње Срби из дијаспоре шаљу у матицу. Иако великодушно помажу земљаке, редовно се одазивају апелима за помоћ, држава Србија много мање чини за људе који живе у расејању. Српски државни органи који су надлежни за дијаспору блокирани су и готово да не функционишу због незаинтересованости Владе Србије да реши кадровска питања у овом сектору. Наши земљаци, расути у 159 држава, с разлогом могу да се запитају: Да ли је Србија мајка или маћеха?

Тај маћехински однос се показао и приликом избора директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у расејању чије се именовање чека дуже од годину дана. Према речима Александра Чотрића, члана Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону и потпредседника Српског покрета обнове, тридесетак запослених у Управи, који су радили у некадашњој Канцеларији за сарадњу са дијаспором, долазе на посао, али раде без плана активности, иницијатива, законских предлога и редовних конкурса за помоћ организацијама дијаспоре. Све у свему, наглашава Чотрић, нема системског рада!

– Ова ситуација отежала је и успорила процес зближавања матичне државе и дијаспоре, напоре расејања да очува национални, језички и верски идентитет, економску сарадњу наших људи из света са Србијом и укључивање исељеништва у друштвени, политички, привредни и културни живот земље из које потичу. Српска дијаспора нема адресу у Србији којој може да се обрати за помоћ и обавештења, нити има коме да упути своје предлоге и захтеве – речи су Александра Чотрића.

Запослени у овој служби, незванично, кажу за наш лист да се осећају као болесник који је прикључен на апарате. Већ 15 месеци налазе се у стању хибернације. Још једно лето провешће објашњавајући људима из дијаспоре зашто не могу да реше њихове проблеме и помогну им при остварењу идеја.

– Покушавамо да радимо наш посао колико је то могуће, али немамо овлашћења за конкретно деловање. Све стоји. Људи свакодневно шаљу мејлове, покушавамо да им помогнемо и упућујемо их како да реше проблеме. Mноге манифестације су отказане, а међу њима су Видовдански дани и скуп медија из дијаспоре. Чекају нас озбиљни послови, а још нисмо ни пописали све људе у расејању – пожалио се један од запослених у Управи, који је из разумљивих разлога желео да остане анониман.

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону сада је под патронатом Министарства спољних послова, али њихове просторије налазе се у згради некадашњег Министарства за дијаспору у Васиној улици у Београду. Како кажу запослени, нико из министарства није задужен да руководи овим сектором.

Узалуд су чланови Одбора месецима апеловали на Владу да изабере коначно директора ове службе. На овом плану ништа није учињено, осим што су медији повремено лицитирали ко би могао да заузме ову фотељу. У марту ове године у јавности се спекулисало да ће место директора припасти Марку Благојевићу, некадашњем саветнику министра Ивана Мркића, а потом и генералном секретару Министарства спољних послова, о чијој се стручности дуже време расправљало. У игри је био и Вукман Кривокућа, такође члан СПО-а, некадашњи помоћник министра и помоћник директора Канцеларије за дијаспору. Нико не зна разлоге због којих још нико није преузео кормило Управе за дијаспору. Стиче се утисак да се око ове службе још бију партијске битке, иако је СПС већ одавно заузео Министарство спољних послова.

– Скупштински одбор за дијаспору и Србе у региону већ 15 месеци покушава да сазна зашто није именован директор Управе за дијаспору и када ће се то догодити, али не добија одговор.  Ја сам поставио посланичко питање у вези с овим проблемом, али нема владиног објашњења – нагласио је Чотрић.

Још већи проблем ствара чињеница да је истекао мандат делегатима Скупштине дијаспоре и Срба у региону, кровне организације целокупног расејања. Скупштина која је конституисана пре пет година требало би да представља четири милиона Срба који живе изван матице, али неће се састати ни ове године. Не због неактивности делегата, већ, како каже Чотрић, због немогућности српских државних органа Србије да им пруже неопходну кадровску, техничку и логистичку помоћ.

– Хрватска из свог буџета годишње издваја 20 милиона евра само за Хрвате у БиХ. Израел свој развој темељи на сарадњи са Јеврејима широм света. Кина је остварила економски препород захваљујући инвестицијама из дијаспоре. Русија озбиљно брине о заграничним Русима и великим новчаним средствима подстиче њихово усељавање у матичну земљу. Мађарска свим Мађарима широм света даје држављанство. Ми се, нажалост, не угледамо на њихова искуства – искрен је наш саговорник који сматра да је сарадња са дијаспором била много боља за време Министарства за дијаспору.

Ово министарство основано је 2004. године, а угашено пре три године. Док је функционисало Министарство за дијаспору измењен је Закон о држављанству који је омогућио да се лакше добија држављанство Србије, написана је Стратегија о дијаспори, донет је Закон, конституисана је Скупштина, а организације наших људи у иностранству редовно су добијале значајнија финансијска средства. Дужности министарства, 2012. године, преузела је Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону чији је директор била др Славка Драшковић.

Дијаспора је дуго била партијски плен Српског покрета обнове. Када је

Вук Драшковић, председник ове странке, постао министар спољних послова 2004. године, за првог министра за дијаспору после петооктобарских промена, именован је Војислав Вукчевић, високо- позиционирани члан СПО-а. На месту министра за дијаспору дуго се задржао некадашњи потпредседник Драшковићеве странке, Срђан Срећковић. Он је и последњи министар за дијаспору. Ово министарство угашено је 2012. године, а Срећковић је, осим министарске фотеље, остао и без партијске књижице. Исте године, он је искључен из СПО-а, а основао је Изворни српски покрет обнове. У изјави за наш лист он је нагласио да питање избора директора Управе за сарадњу са дијаспором није дневно-политичко питање, већ је у питању општи интерес. Директор мора бити изабран што пре.

– Дијаспора и Срби у региону негују верски и национални идентитет нашег народа, доводе инвеститоре у нашу земљу и улажу сопствени новац. Да би то функционисало наравно да је неопходно успоставити јасан начин рада и омогућити институцијама да раде пуним капацитетом – нагласио је Срећковић.

Министарство спољних послова, којем смо у понедељак проследили питања о томе зашто још није изабран директор Управе за дијаспору и ко се бави овим сектором, до закључења овог броја није доставило одговор.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.