Недеља, 23.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гледање из велике близине

Милица Стевановић Отворена конзерва, 1969-1970

Милица Стевановић (1933) у свом вишедеценијском стваралаштву потпуно је посвећена истраживању пластичких и оптичких феномена визуелне уметности. Може се рећи да је овај проблемски фокус одредио ток и временске етапе у њеном раду концентрисаном на идеју о интегралности представе. И наслов ове ретроспективне поставке „Настајање слике” део је стваралачког кода израслог из уметничке праксе сликарке укорењене у властита убеђења и ритам сопственог бића. Као сваки посвећеник, дуготрајно и бескомпромисно гради дело с премисом да „сваки покрет има своју емотивну димензију, свој музички садржај”. Управо концепт ове ретроспективне изложбе (некада планирана у Музеју савремене уметности, није реализована) јединствена је прилика за сагледавање и реконструкцију комплексног стваралачког процеса који је у знаку трагања за универзалним решењем простора; у сликарским ритуалима она мисли о његовој поливалентности између филозофских и егзактних наука, о интерактивном односу фигура – простор, о динамици призора, о флуидним ситуацијама визуелне и пластичке релативности, а у том простору је негде и објашњење како је њена слика израсла у рељеф, а рељеф у објекат у простору.

Милица Стевановић је контемплативна личност чији део креативности припада и ауторским текстовима које шест деценија објављује настојећи да из сопствене стваралачке позиције и временског контекста проблематизује значај опажања, процес стварања, релације уметност – друштво, урбанистичко амбијентално обликовање, а пре свега неговање културе гледања. Очито, идеје њеног уметничког деловања компатибилне су са њеним ставовима у проблемско-поетским текстовима. Тако су у обимној публикацији која прати ову репрезентативну поставку у САНУ, поред опсервација критичара, публиковане и инспиративне сликаркине експликације које на одређени начин реферишу на сам стваралачки процес, његове захтевне идејне и временске сеансе, на разлике у естетичким категоријама виђено – представљено. Из дневника гледања, цртања и сликања призора Благовести (1997–2015), на основу репродукције слике Благовести Леонарда да Винчија – дугачак поднаслов ауторског текста  „Настајање слике”, Милица Стевановић у форми повременог дневника прецизно интерпретира фазе/процес рада, дилеме, запажања, својеврсне „студије видљивости и додирљивости”, како је у новембру 2004. записала. Иначе, у оквиру ове репрезентативне поставке слика и цртеж Благовести, настајале дугих осам година, добиле су истакнуто место. Око стотинак радова прати поетске кругове током више од шест деценија деловања ове сликарке. Рани радови с почетка педесетих година на којима је већ приметан њен темперамент и експресија материје и форме, махом су груписани у другом делу галерије и за посетиоце представљају утисак изненађења. Већ у наредној деценији завладало је сликаркино начело „гледање из велике близине карактеристично је за мој рад”, које се потом из године у годину, сезановском упорношћу, концентрисало на стуктурирање једноставних тема (фигуре или предмет у простору). У цртежима, сликама, опростореним сликама и објектима израслим из њених слика очит је аналитички поступак оснажен колористичким интензитетом, у неким фрагментима вангоговске снаге. Пут је водио ка једном комплексном и отвореном делу грађеном за учитавање релације гледање –виђење и интерактивни однос фигура – простор.

Сликарка је тежила ка најобјективнијим могућим визурама које су израсле у барокизиране форме настале из бојене материје и доведене до стања рељефности. Елементе ове фигурације чине јаке контуре, арматура цртежа, форма, брид, бачене сенке у видном пољу, пиктурални простор – унутра ка споља. Радикално гледање на простор, светло и сенку и избалансирани камерни формати изложених дела с великим галеријским радовима појачавају ритам ове поставке.

Данас је Милица Стевановић једна од најзначајнијих наших сликарки за коју је стваралаштво естетички и етички чин, а њен дубоки траг у нашој савременој култури пореди се са дометима Надежде Петровић и Зоре Петровић. Ипак, Милица Стевановић цењена је углавном у професионалним круговима, међу колегама, критичарима, њеним студентима. Излагала је само кад је била задовољна својим визуелним решењима, а како је темељна личност за коју је стваралаштво у процесуалности гледања и обједињавању концентрата различитих визура изабраног предмета и/или фигуре, до перфекције решени, њене изложбе су биле праве уметничке свечаности, па се тако може говорити о сликаркиној дозираној присутности и мери ексклузивности њеног опуса.

У каријери Милице Стевановић поред награда – Октобарског салона, Политикине, „Ивана Табаковића”, УЛУС-а – она је и дописни члан Српске академије наука и уметности. Надамо се да ће ове године сликарка постати редовни члан ове угледне институције. Ако уважимо мишљење да живимо у времену културне дезоријентисаности и интелектуалног конформизма, комерцијализације свега уз слоган брзо–сада–овде, надајмо се да критеријуми ове врхунске институције која појачава и афирмише идентитет националне културе и науке нису нарушени.  

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.