Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Јулска криза” на Егеју

Да није дошло до грчке понуде у последњи час, сценарио изласка те земље из еврозоне, припремљен до детаља, одиграо би се још током овог месеца. Иако закони ЕУ третирају евро као „неопозиву валуту” (није предвиђено да земља буде избачена из еврозоне), највероватније би ЕЦБ престала са снабдевањем грчких банака ликвидношћу, односно евром (интерна правила ЕЦБ би јој то омогућила). У том случају, који се сада после атинског пристајања и на више од оног што је тражено до пре само десет дана чини мало вероватним, Грчка би била присиљена да изда неки инструмент размене (бонови, записи), што би постепено водило до стварања паралелне валуте (која би постепено мењала све ређе евре).

Видевши да је ствар веома озбиљна, Грчка је предала нацрт плана који подразумева мере фискалног прилагођавања и средњорочних структурних реформи, које би требало да њену економију учине конкурентнијом. Чини се да је француска визија еврозоне као грандиозног политичког пројекта са стратегијским бенефитима за Европу била одлучујућа. Наиме, Француској се није свиђала могућност да монетарна унија после две деценије поново постане тек нешто више од система везаних фиксних курсева.

У суштини, план садржи механизме чији је циљ снажно и одрживо обарање потрошње, те оспособљавање земље да враћа дугове. Бејлаут пакет од 53 милијарде евра омогућиће да се до 2018. исплаћују зајмови, пре свега ММФ-у и ЕЦБ-у. Уштеде ће бити постигнуте пензионом реформом, смањеним издацима за војску, приватизацијом скоро свега преосталог у државном власништву. Најважније, захтеви кредитора за повећање пореза на добит и доходак, те ПДВ-а на чак 23 одсто (осим за хотеле) прихваћени су. Поред тога, обећан је примарни буџетски суфицит (не обухвата плаћање камата) од један, два, три и 3,5 одсто БДП-а у периоду 2015–2018. Реструктурирање дуга ће се односити на раздобље после 2022. Стручна процена тог пакета биће разматрана на састанцима еврогрупе и лидера ЕУ током овог викенда.

Иако је од 2008. БДП пао за четвртину и извесно је да ће се опадање дохотка наставити, грчки дуг није економски неодржив. Кључ проблема, барем до пре дан-два, био је у неспремности владајућих елита Грчке да крену у правцу исправљања фискалних и платнобилансних неравнотежа.

Тезу о одрживости дуга могуће је поткрепити подацима. Истина је да је удео јавног дуга од 175 одсто највиши у ЕУ, али не и у свету, где Јапан са 230 процената успешно функционише. Међутим, у 2014. Грчка је морала да 4,3 одсто БДП-а усмери на плаћање камата на јавни дуг. То је висок износ, али је 2011. био седам процената. Тада је реструктурирање дуга, а фактички отпис доброг дела зајмова, помогао да се тај проценат спусти. Ова цифра је знатно нижа него у Португалији и Италији, иста је као у Ирској, а тек нешто нижа него у Србији, која за камате даје 3,3 одсто БДП-а. Дакле, терет сервисирања камата не указује на то да Грчка не може да сервисира јавни дуг.

Поред тога, и каматне стопе које плаћају чланице еврозоне падале су, али посебно снажно у Грчкој (са 4,7 на само 2,4 процента и једна је од најнижих у еврозони), што је одраз побољшаних услова за Грчку 2012. Истовремено, Србија плаћа просечну камату од 4,6 одсто на јавни дуг. који уз то има пет пута мању просечну рочност од грчког дуга.

Грчка је 2014. имала веома значајан примарни суфицит од 2,7 одсто БДП-а, највиши у еврозони. Однос дуга према БДП-у је до почетка 2015. био опадајући. Да су примарни суфицит и каматна стопа само остали на истом нивоу, удео дуга би даље падао. Кључ за то је био у (номиналном) расту БДП-а. А раст БДП-а је било могуће остварити јер је искоришћеност рада и капитала недовољна. Наиме, Грчкој иде наруку почетак убрзања раста еврозоне, пад цена енергената, те коначно убрзање инфлације. Поред тога, раст инвестиционе потрошње у Грчкој, која би била финансирана и подршком из ЕУ фондова, био је реална опција на почетку године. Тренутна, „јулска криза” опасно је претила да доходак Грка преполови, али победа рационалности, односно грчко ,,да”, само четири дана после „не”, дошло је, чини се, у последњи час.

*Виши научни сарадник у Институту за европске студије

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.