Петак, 27.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Врхунски уметници у пети италијанске чизме

Кеко Форнарели представник новог таласа италијанског џеза испред замка у Џоји дел Коле (Фото Ђани Каталди)

Од нашег специјалног извештача

Бари, Пуља – Нови талас европског џеза одзвања испред замка из 12. века у медитеранском градићу од тридесетак хиљада становника Џоји дел Коле који се сместио у унутрашњости региона Пуља, у географској штикли италијанске чизме, подједнако удаљен од Јонског и Јадранског мора. На позорници је Масив 4, џез квартет састављен од два Скандинавца и два Медитеранца које је објединио Пуљанин Кеко Форнарели пијаниста и композитор. Кеко је познато име европског савременог џеза, чак и кад експериментише са новим и непознатим звуком, он комбинује стандардне теорије са драматичним оперским сензибилитетом, а то је, кажу критичари, део генетског кода италијанских џез музичара. И када звук надилази досадашње џез границе, Кеко, кога критика назива „замишљеним композитором“, не дозвољава да његова композиција упадне у хаос, већ се са смиреном лириком и дубоко мелодичном темом чврсто и сигурно креће по клавијатури.

Једанаести пут заредом Пуља организује једномесечни међународни летњи џез фестивал у малим питорескним местима са уским уличицама и поплочаним трговима. Звона старих цркава покаткад се на чудан начин укомпонују у експерименталне џез таласе као да су крузерске грдосије са гомилом организованих туриста, хиљадама километара далеко од овог Медитерана. И као да је ренесанса поново пронашла овај крај света, па се са хиљадугодишњим маслинама и мирисним пољским биљем буде сва чула проналазача и уметника.

Легендарни бубњар Ману Каче некада је наступао са Питером Габријелом и Стингом, а сада у амфитеатру у Барију одушевљава око две стотине поклоника његовог ритма. Глувонеми рентијер из Пуље, пажљиво и зналачки, за мале паре преноси и штимује клавире из места у место, у Алберобелу, 45 километара јужно од Барија, познатом по кућицама од кречњака, грађеним без употребе малтера са крововима конусног облика, Чикажанин Хамид Дрејк се у друштву са Паскуалом Миром упушта у алхемију ритма… Нема буке, ни беса, већ се бубњеви хармонично уклапају у спокојну лепоту овог брдовитог, скривеног месташца увршћеног у списак светске баштине Унеска.

Чврста подлога за културна дешавања на југу Италије јесте филозофија „паесологије“ (слободни превод паесологије на наш језик могао би да буде „селологија“) , чију суштину за „Политику“ објашњава писац, поета, филозоф и политичар Франко Арминио.

Слично као што се у Србији Радош Бајић упорно пита шта се то догодило са земљом сељака на брдовитом Балкану, Франко Арминио проповеда повратак југу, ван пренасељених и извиканих лучких градова, туристичких центара и индустријских корпоративних мегаполиса.

„Овде је капитализам мање агресиван, овде људи имају више маште, а мање пара, овде међу каменим зидовима и хиљадугодишњим маслињацима имамо приснију везу са историјом, и јаснију визију будућности, овде ничу мали проналасци који мењају свет“, каже Арминио, аутор неколико запажених истраживачких књига фикције и иницијатор законских регулатива које би подстакле оживљавање југа.

Идеја да се полако изгради нови модел друштва где би се унутрашњости дао већи значај, има јако пуно поклоника међу младима у Пуљи. Арминио истиче да је можда на први поглед „парадоксално што данас у малим градовима на југу има више проналазака и новина него у гигантским корпорацијама“.

„Покрет паесолога труди се да преокрене владајућу италијанску логику: ’Не недостаје нама Милано, већ данас све више ми недостајемо Милану’”, додаје Арминио.

Од циља су још далеко јер из Рима се на југ и даље гледа као на проблем, а не као на идеалну прилику.

„Ипак сам оптимиста и сигуран сам у будућност југа Италије. Овде је друштво живо. Најлепша литература, музика и сликарство данас се стварају на југу. Ако на северу боље ради мрежа болница, школа и јавног превоза, овде боље функционише мрежа нових идеја, друштво је живље и комуникативније. Патња ствара већу и здравију енергију,“ каже Арминио који такође тврди да политика губи смисао ако није прожета поезијом.

Југ је одувек, додају моји саговорници, сви одреда „паесолози”, био склон утопији. Један од утописта је и мој водич млади филозоф и писац Марко Кардета. Студирао је и магистрирао са стипендијом левичарске владе региона Пуље у Сијени и Фиренци, а онда је овде у Џоји дел Коле, заједно са неколико другара и опет уз помоћ фондова из Барија основао малу филмску продукцијску кућу Мурекс. Сценариста је четрдесетоминутног документарно фиктивног историјског филма, завршеног пре месец дана који је већ позван на неке од најквалитетнијих италијанских филмских фестивала. Секвенце приказују оронули замак из 12. века кога газе и уништавају разни власници жељни да га претворе у тржни центар или бар паркиралиште. Причу говори стварна историјска личност, Швајцарац, ботаничар племићког порекла који у Пуљу долази 1789. да би унапредио своја знања о флори и фауни овог региона. Око запуштеног древног знања по модерним саобраћајницама јуре четвороточкаши, док је унутар замка фреска са Мадоном и бебом у наручју. Исус нема онај детињи поглед, посматра забринуто.

Марко Кардета (32) написао је и свој први роман „Пуковник Романо“ за који је добио прву награду за младе таленте.

Овде, у Пуљи, рођен је и највећи филмски заводник Рудолф Валентино, као и један од највећих италијанских певача Доменико Модуњо.

Кад би штикла италијанске чизме била на психоанализи, онда би њена дијагноза гласила да је Пуља тренутно на путу да открије себе саму, написала је једна новинарка у инспиративној репортажи за шпански лист „Паис“.

И та самосвесна енергија осећа се међу свим младим уметницима који полако и сигурно почињу да придобијају север, без одласка у хладније урбаније и бучније крајеве.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.