Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нико не зна колико је просветара вишак

Спискови технолошких вишкова у другој половини августа. – Наставници незадовољни отпремнином, а министар критеријумима за отпуштање
Фото Танјуг

Колико је тачно у Србији наставника вишак, готово је немогуће утврдити. Подаци се разликују у зависности од тога да ли потичу од синдиката, просветних власти или званичне статистике. И сами министри просвете у последњих десет година износили су различите процене – од неколико стотина до десет хиљада. Синдикати, с друге стране, баратају податком од три до пет хиљада, а својевремено се чуо податак и о чак 35.000 прекобројних.

Оно што је познато, по очекивању министра Срђана Вербића, јесте да би отпремнине требало добије око 1.000 радника, за шта постоји новац у буџету, иако се не зна колико ће то тачно новца бити. Међу просветарима се „шушка” о 200 евра по години стажа, али из кабинета министра још нема потврде о томе.

У сваком случају, многе ствари ће бити јасније 15. августа, када би требало да буду објављене листе технолошких вишкова. А да то није нимало лак посао, потврђују и у Министарству просвете, јер нам је речено да се спискови могу очекивати „не баш 15, али сигурно у другој половини августа”.

– Мислим да се још не зна да ли ће се из просветног система ићи добровољно или не. ММФ је дао паре за отпремнине. Тада нам је речено да ће то бити за оне којима је остало две и по до три године до пензије, а сада је друга прича. Ако министар буде послушао синдикате и здрав разум, нико из система неће изаћи мимо своје воље. Бојимо се само њихове произвољности – данас кажу једно, сутра друго. Просветни радници увек извуку најдебљи крај – каже за наш лист Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.

Камен спотицања и даље су критеријуми по којима ће се утврђивати листе технолошких вишкова.

Вербић је признао да није задовољан критеријумима, јер су они „последица компромиса са синдикатима током петомесечног штрајка, а захтев синдиката је био да се у потпуности испоштују листе технолошких вишкова”.

– Мислим да је свима нама много боље да отварамо конкурсе за нова радна места без обзира на то да ли је неко технолошки вишак или не и да при том највише вреднујемо квалитет, а не колико је неко провео у просвети и каквог је социјалног статуса – рекао је Вербић.

По објашњењу министра, просветни систем није ефикасан зато што постоји исцепкана норма часова, „па онда има више наставника који држе по неколико часова уместо да имамо једног. С оваквом исцепканошћу норме заправо имамо људе који фактички не припадају ниједној школи, не осећају се као део колектива, а губимо на ефикасности и већа су издвајања из буџета због осигурања, социјалних давања...”

Према подацима Министарства просвете, тренутно су без иједног часа 102 запослена.

– Укрупњавање норме је одлична ствар, уколико се уради онако како би требало да се уради. Ако нема методе и јасан ток процедуре можемо само да направимо већи проблем. Тренутно је то велики посао и проблем. Министар каже да 20.000 наставника нема пуну норму, а наши подаци показују да је у једном тренутку то било 35.000 колега. Нико нема поуздане податке. Прецизније ћемо знати на почетку школске године. Ситуација је свакако драматична. Ми смо предложили да сви ови који иду у пензију на крају године то ураде до 31. августа и да се прво укрупне те њихове норме – каже Јасна Јанковић.

Она додаје да је „природни одлив” од 2.500 до 3.000 људи, колико их сваке године оде у пензију. Ове године синдикати мисле да ће бити већи број људи, јер су многи пожурили, израчунали су да им је боље да оду од јануара. Јанковићева објашњава да старије колеге, када одлазе у пензију, ослободе доста часова, јер они сви имају пуне норме.

Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије, каже да су синдикати сагласни да они који желе могу да напусте образовни систем уз отпремнину, али се противи да људима који имају непуну норму часови буду одузети и да добију отказ да би се фонд допунио неком другом.

Он каже да, према статистичким подацима, у просвети ради 103.000 људи. Јасна Јанковић говори о најмање 120.000 људи, а податак Министарства је да 78.000 запослених има пуну норму.

– Ако нисте на листи технолошких вишкова, а примљени сте с непуном нормом, нико вас не може натерати да своје часове препустите неком другом и да узмете отпремнину. Из разговора с људима на терену закључујем да је мали број људи заинтересован да оде из школе, јер се њима исплати да раде са 20 или 30 одсто норме, с обзиром на то да им се уплаћују пуни доприноси. Они сигурно не живе од просветне плате већ раде нешто са стране. Ни ономе ко је потпуни технолошки вишак не исплати се да узме отпремнину и да напусти систем, јер не ради ништа, а прима пуну плату – коментарише с друге стране Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.

Додаје да посебно забрињава то што су припремљене отпремнине од 200 евра по години стажа.

Сандра Гуцијан

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.