Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кола се ломе преко леђа спремачица

Од око 25 одсто немедицинског особља у здравственим установама, број запослених се постепено мора свести на оптималних 10 одсто
Чекаоница у београдском Ургентном центру Фото З. Анастасијевић

Између 2.000 и 3.000 људи који чине немедицински кадар у здравственим установама по свему судећи остаће без посла, јер је планом рационализације предвиђено да се управо у овом сегменту умањи број запослених у медицинским кућама у Србији. Надлежно министарство још није саопштило запосленима у здравству који ће бити тачни критеријуми по којима ће неко морати да узме радну књижицу, а не зна се још ни када ће установама где се сматра да има вишкова бити послати упитници како би се тачно видело колико је људи расположено за добровољни одлазак из државног здравственог система, као и колико планира да оде у пензију.

У Министарству здравља наглашавају да подржавају рационализацију у свом сектору, али у области немедицинског кадра, који је према свим показатељима изнад норматива и стандарда који се примењују у сличним здравственим системима и у Европској унији.

– Спремни смо за такво решење, које подразумева да се са тренутног просека од око 25 одсто немедицинског особља та цифра постепено сведе на оптималних 10 одсто. Спремни смо да обезбедимо да здравствени систем услед овакве рационализације настави да функционише несметано и да се сви предвиђени послови обављају у складу са законима и прописима, али и за нова запошљавања неопходног медицинског особља, јер само тако можемо да обезбедимо квалитетнији и ефикаснији здравствени систем у Србији. О свему овоме се и даље воде разговори са осталим државним институцијама. Средства за отпремнине према условима који су предложени су обезбеђена, а узеће се у обзир и број запослених који испуњавају услове за пензију – кажу у Министарству здравља.

Најаву отпуштања у области здравства синдикати су дочекали као веома негативну вест, а многи сматрају да ће се кола преломити преко леђа спремачица и сервирки. Зоран Савић, председник Синдиката здравства и социјалне заштите Србије, сматра да је проблем што су запослени у јавном сектору стављени у неповољнији положај у односу на запослене у предузећима у реструктурирању, јер имају забрану да остваре право на новчану надокнаду код Националне службе за запошљавање.

– Људи су уплашени, не знају коме да верују. Тренутно у систему здравствене заштите имамо мање лекара и сестара, што значи да ћемо доћи у ситуацију када је здравствени систем потпуно неодржив. Доста је различитих информација. Министар здравља једном је изјавио да здравству недостаје 13.000 здравствених радника, а министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички помињала је вишак од 2.700 немедицинских радника. Спекулише се и цифром од 1.750 људи које у здравству треба отпустити, од којих половина треба да оде у пензију. Не знају се критеријуми за отпуштање – тврди Савић.

Он сматра да не би било добро да се направи грешка као што је био случај 2006. године, када су отпуштене спремачице, сервирке хране или жене задужене за услуге прања и пеглања, па да се уместо њих изнајме агенције које ће те послове обављати.

Да нема простора да се било ко отпусти јер у здравству има мање запослених него што је потребно, мишљење је др Невенке Димитријевић, пи-ара Секције опште медицине Српског лекарског друштва, која истиче да се државни проблеми неће решити отпуштањима у овом сектору.

– Када је у унутрашњости Србије дошло до раздвајања здравствених центара, тада су се одвојиле болнице и домови здравља и догодило се то да су болнице узимале кадрове који им одговарају, па је остао вишак возача, ложача, спремачица... Вероватно ће они на првом месту бити проглашени вишком – каже др Димитријевић.

Иако надлежни најављују да „бели мантили” не треба да брину за свој положај јер ће за специјалисте, с времена на време, бити омогућена запошљавања, многи здравствени радници, незадовољни платама, статусом и условима рада, трбухом за крухом отишли су у иностранство. Неки медицинари, уплашени причама да ће бити отпуштања, увелико припремају папире за исељавање у другу земљу.

– Министар здравља дуго се опирао идеји отпуштања у здравству. Слушајући његове изјаве, јасно је да се отпуштање односи на немедицински кадар, јер ће се тако успоставити светски стандард у односу медицинског и немедицинског кадра у здравственим установама. Веома је важно да се направи прерасподела запослених у здравству, иако ће то тешко ићи јер не знам како некога можете да натерате да оде да ради у неком другом граду јер тамо негде недостају кадрови. Морамо да мислимо о запошљавању лекара јер је само у току ове године њих 500 тражило сертификате због одласка у иностранство – каже др Весна Јовановић, директорка Лекарске коморе Србије.

Данијела Давидов-Кесар

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Ivančević
Sedamdeset procenata američke vojske čini logistika, dakle oni koji kuvaju, glancaju, prinose municiju, smiješe se onom ko puca a samo trideset posto drži prst na obaraču. Svaki drugi komentar je suvišan. To što država hoće da ljekar specijalista guli ove sporedne poslove sam, neće baš ići. Radije će otići u EU.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.