Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Има ли прекобројних у правосуђу

 „Сеча” запослених, по свему судећи, неће заобићи ни српско правосуђе. О броју оних који ће остати без посла, у ком периоду ће се то догодити и на који начин ће се одвијати „рационализација” у овом тренутку надлежни не желе да говоре, али незванично се спекулише да би чак 30 одсто радника у правосуђу могло да постане „вишак”.

Како за „Политику” наводе у Министарству правде, у току је израда плана рационализације који се односи на институције у надлежности овог министарства, тако да је „више него неозбиљно давати паушалне оцене и говорити о конкретним подацима у тренутку када не постоји финални документ”.

– У наредних недељу дана требало би да се одрже састанци представника свих министарстава на којима ће се детаљније разговарати о плану рационализације за свако министарство. Указујемо да спровођењем плана рационализације неће бити нарушен систем функционисања правосуђа, као и да рационализација неће утицати на доступност услуга правосудних институција, коју су грађани имали пре тога – речено је за наш лист у Министарству правде.

Током израде плана рационализације у правосуђу, наводе у ресорном министарству, водиће се рачуна да тај број у највећој мери чини природан одлив запослених (одлазак у пензију), као и они без чијег ангажовања рад правосудног система неће бити нарушен.

Поводом одлуке о рационализацији у правосудним органима Србије, заједничким отвореним писмом јавности су се обратили Друштво судија Србије, Удружење тужилаца и заменика тужилаца и Синдикат правосуђа Србије. Потписници писма наводе да су били приморани да се јавности обрате на овакав начин с обзиром на то да реално није било могуће ставити амандмане на Предлога закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору.

„Одлука о рационализацији у правосудним органима у Србији донета је једнострано и супротно начелима које је Влада сама прописала у Предлогу закона о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору. Наиме, начело функционалности подразумева организацију вршења послова у складу с њиховом природом, начином обављања и њиховом међусобном функционалном повезаношћу… Начело ефикасности подразумева организацију рада успостављену на начин којим се у највећој могућој мери, с оптималним бројем запослених, омогућава ефикасно извршавање закона и задовољавање потреба грађана и других субјеката”, наводи се у отвореном писму.

С тим у вези, наглашавају потписници отвореног писма, у правосуђу су извршене две рационализације, прва 2007. године и друга 2009. године, када је више од 2.000 најискуснијих радника било приморано да оде из правосуђа, а што је довело до евидентне преоптерећености и „загушености” судског система, док извршна власт већ дужи низ година води негативну кампању против правосуђа, а истовремено пласира неистиниту тврдњу да улаже у правосуђе.

„Посебно наглашавамо, имајући у виду сврху доношења закона, да би уштеде на основу рационализације у правосуђу биле незнатне, а суштински би погубно деловале на функционисање судова и тужилаштава. У Републици Србији би по систематизацији требало да има 3.089 судија и 827 јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, односно укупно 3.916 носилаца правосудних функција, иако тај број није попуњен, а што чини око 0,8 одсто од последњег објављеног укупног броја запослених у јавном сектору (493.000 без јавних предузећа) и 11.600 осталих запослених у правосуђу, што чини око 2,5 одсто од укупног броја запослених у јавном сектору. Смањење запослених у правосуђу, осим што би представљало недозвољен утицај и мешање у судску власт, довело би до занемарљивих уштеда”, пише, између осталог у отвореном писму.

М. Дерикоњић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.