Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли ће српски језик бити предмет на Кембриџу

Ђаци српске школе у Јоханесбургу (Фото из личне архиве)

Да ли ће српски језик бити признат као предмет на Кембриџу знаће се после одговора Министарства просвете, на идеју једне наставнице из далеке Јужне Африке.

Професорка разредне наставе, Виолета Павловић-Мариновић, која од 1993. године живи у Јоханесбургу, ових дана боравила је у Београду и предала документацију српским просветним властима. Вербићеви помоћници су, каже, подржали иницијативу и рекли да би било добро да деца свуда у свету имају опцију да добију међународно признате сертификате из српског језика, који би им били улазница на факултете.

Наш лист је о Виолети већ писао прошле године. Она је успела да уз помоћ родитеља ђака покрене и води прву и за сада једину српску школу у Јоханесбургу. Изборила се и да се српски језик уведе у образовни систем Африке.

Постоји и воља и жеља ове наставнице и родитеља ђака да се отвори школа и у Преторији, педесетак километара од Јоханесбурга, али је и за то потребна помоћ Министарства просвете.

– У Африци тренутно живи око 20.000 Срба, највише у Јоханесбургу и Кејптауну. Имамо Цркву Светог Томе, једину на афричком континенту у којој се поред Срба окупљају и православци афричког порекла, и нашу допунску школу „Свети Сава“, која је код Министарства просвете регистрована 2009. године. Радимо по наставним плановима и програмима и уџбеницима из Србије – прича Виолета.

Школа се издржава захваљујући донаторима, нашој амбасади, Српској православној цркви, помажу и разна министарства, али и сами родитељи на чију иницијативу је школа основана, јер су желели да њихова деца сачувају нашу културу и језик.

– Упоредо са оснивањем школе у Јоханесбургу, текла је борба и за признавање српског језика као матерњег језика за децу емиграната и као изборног предмета за децу која су рођена у Јужној Африци. То значи да је данас српски језик признат у курикулуму од четвртог разреда основне школе и до четвртог разреда средње школе у Јужној Африци и по томе смо јединствени у свету. Матуру је већ положило седморо ђака и они су уписали факултете. Ове године први пут имамо и два ученика који су рођени овде и који ће полагати српски као изборни предмет на матури – објашњава ова професорка.

Питамо је одакле идеја за Кембриџ, коју је, како сазнајемо, подржала и Српска православна црква.

– Имала сам ученике који су полагали завршни испит у British International College, који сам ја саставила, али пошто није признат на Кембриџу, ја сам замолила директорку те школе да ово искористимо као повод за иницијативу да наша деца имају могућност свуда у свету и да им се положени испит из српског важи за упис на факултет. На Кембриџу су, иначе, као предмет призната 23 језика– објашњава наставница која је отишла из Београда са 25 година, желећи да упозна друге културе и други начин живота.

Она се нада да ће просветне власти у Србији схватити да је читава ова идеја од великог националног интереса и да ће отворити врата и проходност за бољу међународну сарадњу.

– Мало нас је, али се не дамо, а број ђака се повећава. Много тога смо „изгурали“ сами, али нам је сада потребна помоћ и разумевање матице и српских просветних власти – каже на крају Виолета
Павловић-Мариновић, која ће када овај текст буде објављен већ бити са српским клинцима из „златног града“.

--------------------------------------------------------------

Живот у колима

Срби у Африци су интелектуалци, међу њима су инжењери, менаџери, директори грађевинских фирми, лекари… У Јоханесбургу, где је највећа српска заједница на афричком континенту, живи се брзо и тескобно. Велике су раздаљине и висока стопа криминала, па нема сигурности, а 90 одсто времена се проводи у колима.

– Деца која долазе из мешовитих бракова у породицама говоре и друге језике, тако да они до шестог разреда мешају енглески и српски, али када савладају ћирилицу и почну да читају, све дође на своје место – прича Виолета.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.