Среда, 07.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Премијер, удворице и критичари

Не рачунајући дежурне и личне опадаче, на текстове које објављујем на овом месту обично постоје две међусобно повезане примедбе. Једна је да је су текстови сувише критични, а друга да не дају конструктивна и позитивна решења („ништа му није добро”, „а шта бисте ви учинили”, „лако је критиковати, треба нешто урадити” итд.).

У суштини, није чудно нити необично ако се у колумни не дају решења, него, на пример, само постављају питања, маркирају поједини проблеми или анализирају потези актуелне власти. Већ и то је више него довољно. А ако се, поврх тога, понекад да и неки предлог или корисна сугестија, утолико боље. Много је горе када власт – а тога смо се, само за последњих четврт, века нагледали неколико пута – само критикује и за све лоше оптужује претходнике. Тако су, најпре за све били криви комунисти. Потом Милошевић, а сада „жути”. (Да не идемо даље у прошлост.) Тај манир је у овдашњем политичком менталитету толико распрострањен да нам је тешко и да схватимо да би неком са стране било тешко то да схвати.

Шта мислите, колико ће на наредним изборима Оланду бити од помоћи уколико за актуелне француске економске и политичке проблеме окриви Николу Саркозија? Можда би он то и желео, можда ће у некој дебати провући какав статистички податак или алузију, али то свакако неће моћи да буде окосница његове политичке стратегије и кампање.

Чак ни Алексис Ципрас, иако је саставио једва пола године на власти, већ на првим следећим изборима, чак и ако они буду већ за неколико месеци, неће моћи неограничено да се вади на погрешну политику претходних влада, иако би за то сигурно имао аргумената и разлога. Напросто, ствари у зрелим политичким културама не функционишу тако.

Наравно да увек постоји неки више или мање (не)повољан контекст. Али постоје обећања и постоје неки разумни рокови за свођење биланса. А то је управо оно што актуелна српска власт нервозно избегава, непрестано играјући на карту вазда „новог почетка” и „оних прошлих”, који су „упропастили све”, па је сад, ваљда, добро да смо уопште живи.

У Србији критика власти поново почиње да се доживљава као скандал и инцидент. Тачније, не толико критика власти, колико критика „владара”. Што ће рећи, може да се критикује председник, апстрактно влада и конкретно поједини министри – за неке је то чак и пожељно. Може да се има овакав или онакав став према Русима и Америма, четницима и партизанима, рушењу храста, сарадњи са Хашким трибуналом, Хрватском или БиХ. Може да се кроз блато провлаче председник Николић, Вулин, Веља Илић, на једној страни, или Зорана Михајловић, на другој. Али, слично као у стара времена, не сме да се дира у „зеницу ока”, друга Тита и „руководећу улогу партије”.

И тако долазимо до последње, можда најважније примедбе која се може чути поводом ових текстова: „Много је то, брате, лично. Шта год да премијер уради, ти и теби слични бисте га критиковали.” Али у том грму управо и лежи зец. Нисам ја личан, него је политика у данашњој Србији потпуно персонализована и врти се само око једног човека – а што није добро ни за Србију, ни за њега самог. Али такво стање нисам произвео ја, нити више-мање минорна парламентарна и ванпарламентарна опозиција, већ премијер сам. А још више армија некомпетентних удворица, који, скривајући се испод његовог скута и његовог култа, оправдава своје постојање дивећи му се „ментално и физички” шта год да каже или уради.

И то није никаква стилска фигура, већ дослован опис стања. Ако прода железару, одлично, супер, свака част Вучићу. Ако је не прода, исто тако – одлично, браво. Ако одлучи да буде ванредних избора – тако је, треба да се чује глас народа, грађани имају последњу реч. Ако реши да избора не буде – тако је, има много посла, немамо пара за бацање, реформе не могу да чекају и трпе због предизборне кампање. Ако оде у Сребреницу – браво. То је мудро и државнички, морамо се окренути будућности. Ако не оде – још боље, неће Србију нико понижавати итд.

Вучић је веома близу тога да не мора ништа и ником да објашњава или да убеђује. Као у Орвеловој чувеној алегорији, Вођа само упери прст у једном или другом смеру, ка једној или другој мети, а препарирана маса га послушно следи, тупо понављајући једну те исту мантру: „Четир’ ноге добре, две ноге лоше. Четир’ ноге добре, две ноге лоше.”

Дакле, насупрот таквом претполитичком и идолатријском поставу који све више доминира не само бирачким масама него и овдашњим политичким и медијским простором, позиција са које ми овде говоримо и критикујемо није априорна, а још мање лична. На пример, хајде да замислимо незамисливо. Ако Вучић обустави продају „Телекома”, ако одустане од гашења и приватизације локалних медија, ако се одрекне амбиције да буде уредник и цензор свих новина и телевизија, ако се ослободи овог закаснелог и умногоме карикатуралног неолибералног и еврофанатичног штребераја, ако не пристане да буде гробар Републике Српске, ако престане да се опсесивно бави опозицијом и урушава све институције осим самог себе – или ако, за почетак, уради макар нешто од тога – рећи ћу да је то за похвалу, без обзира на то да ли ће то њему или његовој странци донети популарност и политичке поене. И обрнуто.

Главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао”

Коментари35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.