Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

НАЛЕД у налету на буџете општина

Са једног од скупова НАЛЕД-а (Фото Танјуг)

Иако је регистрована као невладина организација, тачније удружење грађана, на рачун Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) редовно стиже знатна сума буџетског новца. У последњих осам година буџетски новац НАЛЕД-у уплаћиван је редовно, и то без обзира на промену власти на републичком, локалном или покрајинском нивоу. Оно што их разликује од других невладиних организација јесте чињеница да највећи део новца пореских обвезника којим располажу није добијен на основу учешћа на државним конкурсима, већ су, у највећој мери, у питању уплате чланарина које су у последњих осам година стизале из више од 100 градова и општина у Србији.

Према подацима Министарства финансија, на рачун НАЛЕД-а држава је уплатила више од 110 милиона динара. Највише новца донирао им је Сомбор (чак 3,2 милиона динара), нешто мање Београд (2,7 милиона), Чачак (2,7 милиона) и Стара Пазова (2,6 милиона). Чак је и најсиромашнија општина у Србији Трговиште, са просечном платом од 22.000 динара, прошле и ове године за НАЛЕД издвојила 50.000 односно 80.000 динара.

Чланство у овој НВО требало би да обезбеди градовима и општинама повезивање са привредницима, који су такође чланови НАЛЕД-а, а сви заједно, како кажу у овој НВО, залажу се за „унапређење услова пословања у Србији”. Ипак, нико од наших саговорника није успео да објасни какву конкретну добит имају локалне самоуправе од чланства у овој организацији.

Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а, изјавила је за наш лист да је свих 220 чланова (90 локалних самоуправа, 110 фирми и 20 организација цивилног друштва) ове организације у заједничкој мисији. Својим ангажовањем и учешћем у активностима сви заједно дају допринос унапређењу пословне климе. Ипак, годишње чланарине у овој организацији нису симболичне, износе од 750 евра за неразвијене општине до 2.200 евра за градове. Слични су износи које уплаћују привредници. Најнижу чланарину од 500 евра плаћају фирме које имају мање од 10 запослених, а како расте број радника, расте и износ чланарине. Годишњи приход овог удружења, како истичу његови представници, износи око милион евра.

– Половина наших прихода долази из донација, чланарина нам обезбеђује око 30 одсто средстава, а око 20 одсто новца зарадимо пружајући консултантске и маркетиншке услуге – објашњава Јовановићева. Ове услуге НАЛЕД пружа преко друштва са ограниченом одговорношћу EXPOSE, које су основали 2013. године. За остварење своје мисије, наравно, запослени у НАЛЕД-у примају конкретну надокнаду. Само на име породиљског боловања, 2012. године, као бруто накнаду за један месец, према подацима Управе за трезор Министарства финансија, НАЛЕД-у је уплаћено више од 700.000 динара. Тако да се може закључити да плате у овој организацији, која се делом финансира из буџетских средстава, нису уопште мале.

Прокламована мисија НАЛЕД-а – побољшање пословне климе у Србији – делокруг је и Привредне коморе, Уније послодаваца, Асоцијације малих и средњих предузећа... Оно што је „адут” НАЛЕД-а у поређењу са „конкуренцијом” јесте издавање сертификата општинама са „повољним пословним окружењем”.

 

Овај пројекат НАЛЕД остварује од 2007, а његово спровођење са 900.000 динара подржало је Министарство економије и регионалног развоја, које је тада водио Млађан Динкић. Виолета Јовановић, извршна директорка НАЛЕД-а, нагласила је у одговору „Политици” да нису добили финансијску већ само институционалну подршку ресорног министарства. Међутим, Министарство привреде, које је наследило некадашње Министарство економије, потврдило је за наш лист да је на рачун НАЛЕД-а 2009. године уплаћено 900.000 динара и да је новац намењен сертификовању општина са повољном пословном климом. Иначе овај сертификат има рок трајања од две године и додатно се плаћа. Ипак, нисмо успели да сазнамо колико су буџетског новца локалне самоуправе утрошиле за издавање сертификата и да ли је неко од привредника дошао у одређени крај захваљујући тој „дипломи”. До данас је тридесетак општина у Србији понело „престижну” титулу која потврђује постојање повољне „климе” за привреднике.

Виолета Јовановић наглашава да сертификовање општина углавном плаћају донатори, али није нам открила колико то кошта. Како је изјавила за наш лист, на овом пројекту остварују добру сарадњу са АП Војводина, која суфинансира сертификацију својих општина. Иако Јовановићева није откривала износе, увидом у податке Управе за трезор, „Политика” је сазнала да је АП Војводина уплатила НАЛЕД-у девет милиона динара (2010. три милиона и 2014. шест милиона динара).

Осим од локалних самоуправа и наше северне покрајине, НАЛЕД је добио новац од Министарства за дијаспору и Агенције за привредне регистре. Министарство за дијаспору, пре три године, према подацима Управе за трезор, уплатило је 200.000 динара НАЛЕД-у за пројекат у оквиру којег су студенти из дијаспоре упознавали Србију.

Са рачуна Агенције за привредне регистре (АПР) на рачун ове организације пребачено је 223.000 динара у јуну ове године. НАЛЕД и АПР су, како је наведено на порталу ове организације, заједно креирали „нови бесплатни сервис за испоруку података од значаја за локални економски развој”.

-----------------------------------------

Лобистичка фирма на истој адреси

 

Друштво са ограниченом одговорношћу EXPOSE, које је регистровано на истој адреси као НАЛЕД који га је основао (Македонска улица, број 30), бави се: маркетингом, односима са јавношћу, пословним сусретима и лобирањем, а свим овим вештинама користе се запослени у НАЛЕД-у.На рачун ДОО „EXPOSE”, према подацима Управе за трезор, градска власт општине Пирот уплатила је у марту прошле године 680.000 динара, а ове године су Чачак и Панчево уплатили 55.000 динара. Ова фирма, која има једног запосленог, током 2013. године, према подацима Агенције за привредне регистре, остварила је приход од 3,7 милиона динара.

-----------------------------------------

Настали под окриљем УСАИД-а

 

НАЛЕД је основао УСАИД 2006. године, а први буџетски новац на његов рачун уплаћен је 2007. године. Већ 2008. године ова организација почела је самостално да делује. Један од идејних твораца НАЛЕД-а, како стоји на сајту, јесте професор др Мијат Дамјановић, некадашњи декан ФПН-а, који је отишао с овог факултета због, како су извештавали медији, незаконитог издавања факултетских просторија „Палго центру”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.