Иран на капији светског бизниса

Иран се изборио за повратак  – на велика врата – у светску породицу. После дуготрајних и изузетно тешких преговора Техеран је успео да са западним силама реши проблеме и дилеме које је изазвао његов нуклеарни програм. Резултат: ирански уступци награђени су укидањем међународних санкција. И то је био знак за почетак велике трке за освајање великог иранског тржишта. Гужва је велика: Немачка, Француска, Италија, Русија, Кина ...  – сви траже што уносније место под иранским економским сунцем. Могућности су велике, послови се мере десетинама милијарди долара: Ирану је отворена капија светског бизниса.

                                                                    *    *    *    *

„Данас отварамо ново поглавље окренуто расту и развоју... ово је дан када млади могу поново да размишљају о бољој будућности”, овако је ирански председник Хасан Рухани прокоментарисао 14. јула на „Твитеру” потписивање „историјског споразума” (по оцени Бан Ки Муна, генералног секретара УН) између Техерана и шест сила у Бечу о ограничавању нуклеарног програма државе са највећим збирним резервама нафте и гаса на свету и постепено укидање једног од најкомплекснијих система санкција у историји икада заведених.

Најјача европска економија – Немачка, хитро је одреаговала на Руханијев помен могућег новог поглавља економских развоја државе са 80 милиона становника, којој ће само за развој путне и железничке привреде у следећих пет година бити потребно преко 55 милијарди долара.

Брзи рефлекс Берлина не чуди: на крају крајева, немачки „Сименс” је двадесетих година прошлог века у данашњем Ирану (ондашњој Персији) учествовао у изградњи прве пруге. Много касније, уочи иранске револуције 1979. године, Немачка је уз САД била водећи западни пословни партнер режима шаха Резе Пахлавија (тада је око 50.000 Американаца живело у Ирану).

Наоружан том пословном предисторијом, Зигмар Габријел, немачки вицеканцелар и министар економије, 19. јула – дан пре изјашњавања Савета безбедности УН о споразуму постигнутом у Бечу – стигао је у Техеран са „малом делегацијом бизнисмена и научника”.

 Након потписивања споразума у Бечу, „немачка индустрија веома је заинтересована за нормализацију и јачање економских веза са Ираном”, пренео је тада „Дојче веле” Габријелову изјаву.

Следећег дана Савет безбедности УН једногласно је усвојио Резолуцију 2231 (2015) подршке споразуму са Ираном и вишеструко условљеном прекиду „атомских” санкција Техерану.

Иза тога, Европска унија – иницијатор међународних преговора са Техераном о нуклеарном програму пре 12 година, кренула је у масовни политички и пословни десант на другу најјачу економију Средњег истока (иза Саудијске Арабије), у којој је 65 одсто становништва млађе од 35 година.

Најпре Федерика Могерини, шефица дипломатије ЕУ, па француски министар иностраних послова Лоран Фабијус и његов италијански колега Паоло Ђентилони... изређали су се у Техерану са поздравима и пословним понудама потенцијалном партнеру коме за модернизацију петросектора у следећих пет година треба најмање 180 милијарди долара страних инвестиција, за истовремену обнову цивилне авио-флоте 7,5 милијарди долара, а за унапређење рударства до 2025. године преко 20 милијарди долара свежег новца.

Жеђ за новим капиталом иранске аутомобилске индустрије (највећи произвођач возила на Средњем истоку), старе навике (увоз цигарета – добрим делом кријумчарским каналима – тежак је око 11 милијарди долара), рафиниране потребе 40 милиона Иранки (друго највеће тржиште козметике на Средњем истоку), простор за улагања у дигиталне технологије, производњу хране, погоне обновљиве енергије ветра, туризам... данас личе на јединствену прилику за нови бизнис привредно посустале и енергетски зависне Европе.

„Потенцијални излазак Ирана из изолације могао би бити најзначајније отварање једне економије од пада Совјетског Савеза и отопљавања односа САД и Кине”, преноси лондонски „Фајненшел тајмс”.

Исувише велико тржиште за олако игнорисање, Иран (18. држава света по паритету куповне моћи становништва) ових дана је сведок најезде новоосокољених странаца са ове стране Атлантика.

„Још се ни мастило на бечком споразуму није осушило, а европски лидери и бизнисмени похрлили су да обнове трговину са Ираном, описујући је као поход на елдорадо... можда је најважније да су САД буквално једини економски играч који ту мањка...” јетко примећује „Њујорк тајмс”.

И, стварно, „остали”: од турских грађевинара, руских трговаца оружјем, пакистанских текстилаца, кинеских купаца нафте... већ годинама су – упркос санкцијама – у живом бизнису са Ираном.

Кинеско-иранска трговинска размена достигла је на пример у 2014. години вредност од 44 милијарде долара (четири пута више него 2005) и представља  готово трећину укупног спољнотрговинског промета Техерана. У међувремену, Иран је овог пролећа постао један од оснивача нове Азијске банке за инвестиције у инфраструктури – могућег кредитног ривала Светске банке и ММФ-а.

„Једини играч који мањка” – амерички бизнис, иначе у одличним односима са Техераном до иранске револуције 1979. године – данас је у Вашингтону у неизвесној политичкој чекаоници за искорак на иранско тржиште. САД су након 14. јула задржале на снази подужи низ издвојених санкција према Ирану.

Амерички политички естаблишмент након пословног јуриша Европљана упозорава данас да „атомске” санкције Ирану још нису укинуте, и да уопште није извесно како ће бечки споразум са Техераном проћи на гласању у Конгресу идућег месеца. Адвокати на Волстриту додају да није сасвим јасно шта би могло бити правна и финансијска судбина предстојећих страних инвестиција у Ирану у случају да Техеран не испоштује „бечки договор”.

Углавном јединствени са Вашингтоном у дугим годинама мучних преговора са Техераном о нуклеарном програму, Европљани су у случају „Иран” примат дипломатске кохезије Запада овог лета изгледа заменили логиком могућег профита на терену који већ зна шта нуди конкуренција...

Тања Вујић

---------------------------------------------------------------------------------

Страх од осовине Москва-Пекинг-Техеран

Појачана сарадња у руско-кинеско-иранском троуглу само ће убрзати рушење досадашње водеће улоге САД у свету, пише „Волстрит џорнал”

Бомбардери Су-30 (на слици) треба да замене америчке Ф-14 (Фото Ројтерс)

Још се није добро осушило мастило којим је парафиран историјски „ирански споразум” а већ су се појавиле многобројне анализе о томе шта заправо договор Техерана и западних сила значи за светске односе. Може се рећи да би најједноставнији закључак гласио: шпил карата светске политике биће стратешки другачије промешан, почиње нова планетарна партија.

Једна од озбиљних анализа која привлачи пажњу појавила се у угледном америчком „Волстрит џорналу”. Водећи истраживач америчког института Хадсон, Артур Херман, сматра да ће једна од најважнијих последица укидање међународних санкција Ирану бити улазак на велика врата Русије и Кине у регион. И не само то.

„Готово је сигурно да ће почети процес настајања осовине Москва-Пекинг-Техеран што ће из темеља променити однос снага на Блиском и Средњем истоку. Реч је нечему што има стратешки значај једнак суецкој кризи 1956. године”, процењује амерички аналитичар.

Херман сматра да ће Русија и Кина имаћи водеће улоге у „оживљавању” иранске економије – пре свега у најбогатијем сектору енергетике (нафта, гас) - али можда још више у успоствљању новог односа снага на Блиском и Средњем истоку. Два примера поткрепљују такав закључак.

Процена је да ће Русија снажно помоћи да Иран постане нешто више од регионалне силе: пре свега испорукама најмодернијег наоружања.

„Москва ће испоручити Техерану модерне бомбардере Су-30 који ће заменити прастаре америчке Ф-14 које иранско ратно ваздухопловство поседује још из време америчког председника Џимија Картера”, наводи Херман.

Још је значајнија испорука најмодернијих руских система противваздушне одбране С-400 Ирану који би могли да спрече, или у највећој мери ограниче, неке аватуристичке акције Израела или САД у будућности. Прича о овом делу руско-иранске војне сарадње веома је занимљива. Споразум и испоруци руских система противаздушне одбране потписан је пре више од пола деценије, али је Москва „замрзла” његову реализацију због међународних санкција наметнутих Техерану. Односи две државе нису, међутим, претрпели већу штету због таквог потеза Русије, Москва је остала један од најважнијих партнера Ирана.

Прошле јесени две државе су потписале споразуме о трговини – у складу са тада важим програмом УН, „Нафта за храну” – у вредности од чак 70 милијарди долара. Овај споразум је, иначе, омогућавао Ирану да извози – преко руских канала – одређену количину нафте и заузврат увози храну.

Америчка анализа наводи да би први полигон где ће се осетити промена односа снага на Блиском истоку могла да буде Сирија. Режим Башара Асада и досад је уживао подршку Русије и Техерана а сада би у ту причу могла да се укључи, на страни сиријског председника, и Кина.

„Настајања осовине Москва-Пекинг-Техеран и јачање улоге Русије и Кине на Блиском истоку само ће убрзати рушење досадашње водеће улоге САД у свету. Последице нико не може да предвиди, али је једно сигурно – нико више неће моћи мирно да спава”, сматра амерички стручњак чију анализу преноси „Волстрит џорнал”.

---------------------------------------------------------------------------------

Циљ Русије и Ирана – трговина од 10 милијарди долара

Трговинска размена Русије и Ирана данас износи око 1,5 милијарди долара, али би, до 2020. године, могла да скочи на десет милијарди долара. Ову прогнозу саопштио је председавајући Руско – иранског савета при Руској индустријској и трговачкој комори, Виктор Мелников.

Да наведена руска процена није само слово на папиру показују конкретни послови које уговарају Москва и Техеран. У новембру прошле године договорено је да Русија изгради два нова енергетска блока у иранској нуклеарки Бушер а вредност посла мери се милијардама долара.

Пре неколико дана ирански амбасадор у Москви Мехди Санел је изјавио да су се две државе договориле о развоју послова тачније у нуклеарном сектору.

Из Москве је стигла и вест да су Русија и Иран далеко одмакли у преговорима о заједничкој производњи путничких аутомобила, пољопривредних и грађевинских машина.

---------------------------------------------------------------------------------

Немачки планови „тешки” 100 милијарди евра

„За европске и америчке инвеститоре ирански енергетски сектор је потпуно отворен”, изјавио је Хосханг Фалатијан, министар енергетике у влади у Техерану.

И без ових охрабрујућих речи иранског министра Немачка је одавно присутна у енергетском сектору ове земље. Размена између две државе тренутно је на нивоу од 1,5  до две милијарде долара, али у Берлину процењују да би ова сума могла убрзано да расте – до 10 или 11 милијарди долара.

Немци су посебно заинтересовани за послове у енергетици: нафта, гас, коришћење водених токова, соларне енергије ... Према незваничним инфорамацијама, током недавне посете вицеканцелара и министра економије у влади Ангеле Меркел, Зигмара Габријела Техерану на преговарачком столу појавила бројка од чак 100 милијарди евра. Толико би, наиме, могло да буде уложено у заједничке послове у енергетици и геолошким истраживањима.

Ж. Ракић