Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три лепе пензијице

Замислите почетак црнохуморног вица на трагу Летећег циркуса Монтија Пајтона. Расправљају просветни радник, медицинска сестра и општински ћата да ли је рационалније узети какву-такву отпремнину и на тај начин скромно допринети државној политици рационализације, или и даље ринтати за мизерну плату у вечитом (и рационалном) страху од отказа? Дакле, или три лепе и скромне пензијице (на страну отпремнине) – или наставак акања, секирације и страдања? Е сад, не знам баш тачно како је све то ишло по реду, само знам да је на крају Вучић испао најпаметнији – да парафразирам Бату Стојковића који препричава виц ђацима у серији „Идемо даље“. Елем, премијер енергично пресеца Гордијев чвор и шаље наставника, „сестру“ и ћату на летовање у бању Ковиљачу. О њиховом трошку, разуме се. „Идите у пензије”, каже им на растанку, и додаје: „али претходно летујте у Србији!”

Колико год овакав псеудовиц о лепом и корисном садржао црног хумора у себи, то га и даље не кандидује за равноправног такмаца државној политици рационализације. Бар што се категорије црног хумора тиче. Подсетимо се, реч је о „рационалном“ чишћењу државних служби од сувишних (непартијских) кадрова – владиној стратегији која неодољиво подсећа на монтипајтоновски скеч о министарству будаластог хода. А ево и зашто…

Рационализација (не мислим на психолошки механизам одбране) представља процес усавршавања система у складу са законитостима здравог разума. На пример, рационално би било да у овој земљи обитава што већи број образованих и писмених стручњака који својим радом у различитим областима подижу друштвени производ по глави становника (па тако и по сопственој глави), уместо што одлазе у иностранство. Рационално би било да се образовани, стручни и писмени кадрови производе (опростите на овом индустријском изразу) у васпитно-образовним установама које се називају школе. Истовремено, није свеједно ко преноси знање младим талентима и у каквом се социјалном положају налази. Стога је рационално да у школама хлеб насушни пеку квалитетни и пристојно плаћени кадрови. Што млађи, по могућству, а никако старији; Опијени радним еланом (у преводу: енергијом), а не размишљањима о пензији… (Не пропагирам мржњу према старијим људима, далеко било, зато молим – без оптужби за ејџизам!)

У стварности, међутим, рационализација функционише друкчије. Гарнирана законитостима економске рачунице, она чак поприма улогу бездушног лиферанта квалитета у корист квантитета. Обашка што будаластим ходом Џона Клиза (реч је о пајтоновцу који у поменутом скечу игра чиновника који прилично чудно хода), гази многе младе и вредне људе на самопрокламованом путу „фискалног оздрављења друштва“.

Настављам примером из просвете. Ко ће пре избећи губитак посла у оквиру владине акције „рационалног“ чишћења јавног сектора – старина професор од тридесет љета раднога стажа, коме је надгорњавања с несташном децом преко главе, или амбициозни јуноша који само што је саставио пет година рада? Одговор је тачан – старина, професор од стотину љета. Зашто? Због радног искуства, животне мудрости, ударничког елана, флексибилног прилагођавања иновацијама у наставном програму…? Ништа од наведеног! Посреди је чиста економска рачуница извршне власти. Зашто плаћати 200 евра по години стажа професору који је тридесет година ринтао са дневником под мишком, а може то да ради још многаја љета, када је исплативије отпремити млађахног наставника са пет година радног стажа. Ем миран буџет – ем пет хиљада евра у државном џепу! Рационално, зар не? Мада не и корисно у пракси. Уосталом, ко шљиви практични хуманизам који у поређењу са економском рачуницом делује као фискална консолидација на апаратима за одржавање живота. Битно је да је ММФ задовољан, а влада поносна на политику рационализације.

С друге стране, држави је апсолутно небитно што стручни професор – јуноша, препун радног елана, жали што више неће преносити знање младим поколењима. Или што стари професор очајава због додатне две-три године акања уместо да пеца по дунавским каналима са шест хиљада евра у џепу (у виду отпремнине). Ипак, не будимо накрај срца. Треба разумети државу. Није лако производити колатералне жртве властите рационализације. Или их свечано отпремати у лепе пензије?

Социолог

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.