Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гора и Горанци

Живот у 19 села: обронци Шар-планине Фотодокументација „Политике”

Чувене посластичарнице „Пеливан“ назив су добиле по презимену првог оснивача фирме Азира Пеливановића из горанског села Злипоток. Пеливановић је био у служби краља Петра Првог Ослободиоца, који је често, према предању, залазио у његову радњу да руча или су му из његове кухиње доносили најбоља јела која су у то време справљана. Ћерка Пеливановићева Султана била је удата за нашег чувеног карикатуристу Зука Џумхура.

Горанци као етничка група, специфична по много чему, име су добили по географском називу Гора на Шар-планини, где иначе живе у 19 села. Општина постаје 1990. године, према одлуци Скупштине Србије. Говоре посебним дијалектом, такозваним горанским језиком, односно старословенским српским језиком, који се некада изучавао и у чувеној призренској Богословији, која је 1999. године спаљена до темеља. Специфични су по језику којим говоре, обичајима које упражњавају, славе и Божић, Митровдан и Ђурђевдан, али као муслимани, који су примили исламску веру, што не крију, славе и Бајрам и Курбан-бајрам и одлазе у џамију на молитву.

О њиховом словенском пореклу говоре и многи топоними у Гори, као што су планина Јелица, Попов рит, Душкина река. У турским архивама помињу се као Нахија Гора, као део Призренског санџака, а сва имена, која су тада уписана у књиге, које су Турци иначе ревносно водили, српска су. Цар Душан је, како је забележено, јео само јагњад која је пасла у Гори. А колико их је ценио говори и запис из 14. века, у којем цар Душан налаже да се Горанцима не наплаћује порез по грлу стоке, него ће плаћати годишњи порез по домаћинству. „Ово наређујем зато што су они највећи љубитељи државе и највернији део мог народа, који је вредан и радан, и верују у ово моје и оно Христово царство“, записано је у наредби цара Душана.

Тек у 17. веку Гору је захватио процес исламизације, који је завршен 1867. године, када умире и последња хришћанка коју и данас многи знају као баба Божану.

Гора има 19 села и око 20.000 становника. Девет горанских села 1913. године припада суседној Албанији, што је Србија учинила под великим притиском тадашње међународне заједнице. Тако су се Гора и Горанци и тада и сада нашли у великом окружењу Албанаца из Албаније и оних из Македоније, и живе око српске границе према овим државама. Једини излаз им је преко Призрена у централну Србију.

Гора се простире на 500 квадратних километара, а од тога 310 је у Србији, 150 у Албанији и 40 квадратних километара у Македонији. Око 13.000 Горанаца живи у иностранству, око 11.000 у Београду, има их у Новом Саду, Панчеву, Краљеву, Крагујевцу, Нишу, Суботици, Сомбору, Новом Пазару. Око 12.000, после бекства са Космета, расуло се по читавој Србији а многи су отишли и у иностранство. У Гори данас једва да има и 6.000 углавном старачких домаћинстава.

У току бомбардовања Србије погинуло је 23 Горанаца, а њих осам страдало је од бомби НАТО-а. Уништавање локала Горанаца, ових дана, постало је готово свакодневна појава, иако је веома добро познато да су Горанци, који за себе говоре да им је једина држава Србија, једна од ретких етничких група која је изузетно привржена држави Србији у којој живе и у којој остварују своја права и чију централну власт и једино признају.

Имена, која су слична албанским, „буне“ оне који протестују, а неки и намерно распаљују страсти, говорећи како су сви исти. Мало је познато да су Горанци имали презимена са „ић“, али су одлуком из Београда 1956. године њихова презимена промењена, односно настављена је од државе одобрена албанизација из 1946. године, одлуком косовских институција, а на основу документа који је потписао Фадиљ Хоџа да се у презимена Албанаца унесу породична имена, па су они то применили и на Горанце и тако започели албанизацију, која није успела у Гори.

О Горанцима се мало зна, јер, када се говори о Космету, о избеглицама, говори се само о Србима, ретко се помињу и Роми и Горанци, који, без обзира на притиске, тешку ситуацију у којој су се нашли, сиромаштво и беду, у Гори живе и опстају упркос свему. У Гору свих ових година није отишао ни један функционер из Србије, а није им пружена било каква помоћ, нити се неко запитао како и под којим условима живе расељени Горанци са Космета. Ових тешких дана, Горанац, који је изабран у Скупштину Космета, као представник Горанске грађанске иницијативе, одбио је да потпише декларацију о независности, а учинио је то, на пример, представник Бошњака.

Коментари36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.