Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Избеглице су људи а не врућ кромпир

Кроз жицу: сиријска породица на мађарско-српској граници (Фото Ројтерс)

Хрватска је решила да авионом „Ер Србије” врати у нашу земљу девет Ирачана који су летом исте компаније стигли у Дубровник јер „Ирачани нису имали пртљаг, довољно новца, а нису ни навели зашто су дошли у суседну државу”.

Медији у Хрватској наводе да су Ирачани туристичку визу за улазак у ову земљу извадили на Кипру, а летом из Београда преко Дубровника хтели су да дођу до неке од западноевропских земаља. Остало је нејасно зашто им је туристичка виза у пасошу „неодговарајућа” и колико је новца минимум да би се крочило у ову државу. Пре је реч о такозваном санитарном кордону којим се нежељене особе одвраћају од уласка.

Ова „строгоћа” наишла је на многа реаговања на порталима у Хрватској, од оних да се тако чува „лијепа наша” и да све нове треба директно вратити кућама по цену куповине авионских карата о хрватском трошку, до коментара да „ћемо кмечати кад нам стигне одговор у виду ауто-бомби и масовних жртава”.

Миљенко Јерговић, хрватски новинар и писац, у свом блогу на порталу „Пешчаник”, под насловом „Ово су људи а не мигранти”, подсећа на гастарбајтерску плиму из шездесетих година прошлог века, када је швајцарски писац Макс Фриш сликовито објаснио проблем рекавши да „су господари звали радну снагу а дошли су им људи”. Јерговић каже да „педесетак година касније стижу нови људи. Назива их се ’мигрантима’, баш као да су се од своје воље покренули, као да су Цигани чергари па им је у културном коду да ’мигрирају’”.

„Ти људи”, пише Јерговић, „на Западу изазивају страх. Каже се да због њих јачају ултрадесне тенденције у Европи и да ’мигрантска криза’ Европи прети фашизмом... Када Мађари подигну зид од најмодерније бодљикаве жице, реке људи кренут ће према Хрватској. Тако нас плаше телевизија, таблоиди и недотупавни политичари, који сви скупа живе од народног страха.”

Претходница тих несрећника које Јерговић најављује стигла је на дубровачки аеродром Чилипи, али је остала на „ничијој земљи” и експресно експедована натраг у Србију.

„У овом случају није реч о мигрантима, већ о путницима који у Србији нису тражили азил, него су били на пропутовању”, објашњава за „Политику” Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је уједно и председник владине Радне групе за решавање проблема миграната.

„Хрватска је пре неколико година донела одлуку да сама прописује ко може, а ко не може да уђе на њену територију, а мене занима која је величина торбе потребна да би се ушло у Хрватску? Да ли би иједан грађанин ЕУ био враћен из Хрватске због величине пртљага или суме новца коју носи са собом? Волео бих да знам колико је Хрватска до сада вратила људи због пртљага. Овај потез показује ружан однос према људима који су очигледно враћени због боје коже”, каже Вулин.

Недавно је хрватски министар унутрашњих послова Ранко Остојић, како су пренели тамошњи, али и српски медији, изјавио да би Хрватска, уколико би дошло до великог прилива миграната у ову земљу, њима обезбедила боље услове него што имају по парковима у Србији.

„Какав је однос Хрватске према људима који нису мигранти види се из примера Ирачана који су враћени, а какав ће бити према мигрантима – уколико једини услов за улазак у земљу буде количина пртљага, онда ће Хрватска примити све мигранте, пошто они све што имају – носе са собом”, истиче Вулин.

И док Хрватска враћа људе због пртљага, наши северни суседи објавили су да су завршили прву фазу изградње зида на граници са Србијом који треба да спречи улазак избеглица које балканском рутом хрле ка Европској унији.

„Колико је ограда ефикасна можда најбоље показује најава Мађарске да ће послати 2.000 полицајаца и војску на границу с нашом земљом како би зауставили мигранте. Србија поштује и наше и међународне законе и неће дизати никакве ограде. Али, ми тражимо од Европске уније да хитно заузме став по питању миграната и то на нивоу Европе, и тражимо да будемо укључени у решавање проблема. Јер, ми желимо да помогнемо у решавању настале ситуације, а не да постанемо део проблема. Иначе, у последњих неколико месеци, од када је број миграната у нашој земљи драстично повећан, ниједног нисмо изручили”, истиче Александар Вулин.

Ханс Фридрих Шодер, шеф УНХЦР-а у Србији, недавно је рекао да не верује да ће Мађарска почети да враћа мигранте с границе. „Уколико Мађарска одбије да прими мигранте и почне да их враћа, то ће бити кршење међународних обавеза”, напоменуо је Шодер. Међутим, међународни закони изгледа нису битни нашим северним суседима, који убрзано раде на градњи зида висине од четири метра целом дужином границе са Србијом.

А како изгледа када се затворе границе видели смо недавно, када је Македонија задржала мигранте испред бодљикаве жице, не дозволивши им да из Грчке уђу на њену територију. Више хиљада људи неколико дана је држано на „ничијој земљи”, а сваки покушај уласка у Македонију био је угушен шок-бомбама и пендрецима. Епилог ових акција су стотине поврђених људи, који су на крају ипак наставили пут кроз Македонију и Србију ка ЕУ. Македонци су половином јуна увели азилну потврду која важи 72 сата, колико је мигрантима довољно да стигну до следеће границе, а тамошњи омбудсман више пута је критиковао македонске власти због нехуманог односа према избеглицама у центрима за азил.

За разлику од већине држава у региону, Словенија спрема 72 државна објекта за избеглице.

Влада Словеније и тамошње невладине организације упознале су јавност са спремношћу државе за долазак избеглица чији су циљ европске земље. Представљен је и списак 72 објекта у државном власништву који могу да приме по 50 и више људи. Неколико центара изразило је спремност да прихвати малолетне избеглице без пратње. Сматра се да ће већем броју избеглица Словенија бити само транзитна земља. Невладине организације тражиле су да се у комуникацији са јавношћу избегава наглашавање безбедносног аспекта, јер он често потпаљује ксенофобична мишљења и понашања. Словеначки премијер Миро Церар изјавио је да је Словенија спремна за евентуални долазак већег броја избеглица.

---------------------------------------------------------------------------------

У ЕУ појачавају проверу идентитета у возовима

Земље Европске уније појачаће проверу идентитета и пртљага у возовима, објавио је француски министар унутрашњих послова Бернар Казнев. Та мера уведена је пошто су амерички маринци на одмору у Европи успели да савладају нападача с „калашњиковим” у брзом возу између Амстердама и Париза, пренела је агенција АП. Казнев је рекао да ће провере бити вршене „свугде где буде потребно”, али није навео више детаља.

Казнев је позвао на „координисану и симултану акцију” европских безбедносних снага, додајући да је заштита у железничком саобраћају „од пресудне важности. 

---------------------------------------------------------------------------------

Ред пред тоалетима у београдском парку код аутобуске станице (Фото Бета)

Сви би требало да се угледају на нас

Какав је однос Србије према мигрантима рекли су шефови Европске уније, али и представници Руске Федерације и Америке: сви су изјавили да Србија ради по највишим стандаридима по питању хуманости, безбедности и свему осталом, наводи министар Александар Вулин.

„Недавно, када сам био у Женеви, високи комесар за избеглице Уједињених нација Антонио Гутереш рекао је да би сви требало да се угледају на нас и на наш однос према мигрантима” истиче Вулин.

У Србији у овом тренутку раде два привремена прихватна центра – у Прешеву где према подацима УНХЦР-а дневно пристиже до 3.000 избеглица, и у Кањижи. Према најавама премијера Александра Вучића, ускоро би сличан прихватни центар требало да буде отворен и у Београду.

Великом броју миграната, осим Комесаријата за избеглице и других државних служби, помажу и Црвени крст Србије, УНХЦР, као и невладине организације.

Сви који изразе азилну намеру, а то је од 1. јaнуара до сада учинило 96.000 људи, имају право на преводиоца, правну помоћ, смештај у неком од пет центар за азил уколико уђу у азилну процедуру, као и лекарску помоћ. Подсећамо да је наша држава месецима плаћала лечење страдалим мигрантима у прошлогодишњој несрећи у близини Лесковца, када се преврнуо комби са 54 мигранта.

---------------------------------------------------------------------------------

Хан: Заједнички до решења мигрантске кризе

Европски комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан изјавио је да по питању мигрантске кризе треба јасно рећи да западни Балкан није проблем, већ је, као и неке земље чланице ЕУ, погођен том кризом и да је зато потребно заједничко деловање. „Надам се да ће такво деловање уследити после најновијих догађаја, драматичног раста таласа избеглица, пошто је на западнобалканској рути дошло до ушестостручења броја имиграната”, рекао је Хан за Танјуг.

Према његовим речима, земље чланице ЕУ су схватиле да овај проблем може само заједничким снагама бити решен. „То је глобални проблем. Широм света има више од 60 милиона избеглица, више него после Другог светског рата”, указао је комесар.

---------------------------------------------------------------------------------

Немачка проглашава Косово „сигурном земљом”

Министри унутрашњих послова Немачке, Француске и Велике Британије, Томас де Мезијер, Бернар Казнев и Тереза Меј издали су јуче заједничко саопштење после консултација у Паризу у којем се истиче да је до краја године потребно утврдити која су „жаришта” у Грчкој и Италији и да се избеглице идентификују и региструју, што би властима помогло да брже утврде коме је потребна заштита.

Немачка, у којој је ове године велики број људи из балканских земаља поднео захтеве за азил, жели да се што пре утврди које су сигурне земље, што би олакшало враћање одбијених подносилаца захтева.

Прошле године је влада Баварске је затражила од савезне владе да се Косово прогласи „сигурном земљом”, што тада није прихваћено али сада се поново разматра предлог да се такав статус додели Косову.

Проглашењем статуса „сигурне земље” значи да избеглице из те земље могу да се врате у земљу порекла без дуготрајне процедуре.

---------------------------------------------------------------------------------

Санитарни кордон на аеродрому „Ћилипи”: хрвати вратили Ирачане у Србију (Фото AairCroatia.net)

Критике због исламофобије

Словачка, Пољска и Чешка одбацују критике старих чланица Европске уније да су ксенофобне, као и апеле да почну да прихватају избеглице макар оне из Сирије, уз контраоптужбе да је европска политика имиграције доживела фијаско.

„Немојмо се претварати да не видимо страх људи. Плаше се. Не само у Словачкој, већ у целој Европи. Немојмо се претварати да не видимо узроке те појаве и немојмо се претварати да смо у стању да тај проблем решимо тако што ћемо прихватити све раширених руку без обзира на то да ли су то економски шпекуланти или људи којима је заиста потребна помоћ”, одбио је критике словачки премијер Роберт Фицо.

Он је поручио да ће Словачка поново одбити квоте за пријем избеглица ако Брисел поново изађе с таквим предлогом, а ЕУ је оптужио да је њена политика имиграције доживела потпуни фијаско. „Како је могуће да када су Грчкој потребне паре ЕУ уме да организује самит у року од 24 сата, а када умиру људи нисмо у стању да самит организујемо уз учешће афричких земаља и да им кажемо проблем ће се решавати код вас”, рекао је Фицо.

Као и званичници суседне Пољске и Чешке, и Фицо је, додуше мање дипломатски увијено, поручио да свака земља мора да има право да одабере којим избеглицама ће помоћи.

„Будимо искрени. Па ми нисмо у стању да интегришемо стотине хиљада наших ромских суграђана. Како ћемо интегрисати људе који живе неким сасвим другачијим начином живота с другом вером”, казао је Фицо.

Председник Пољске Анджеј Дуда у петак је у Берлину у разговору с немачким председником Јоахимом Гауком и канцеларком Ангелом Меркел правдао одлуку Пољске да прихвати свега 2.000 избеглица, с обзиром на то да Варшава мора да остави простор за помоћ евентуалним избеглицама из Украјине ако тамо поново ескалира сукоб, а тада би на пољске границе дошле стотине хиљада Украјинаца.

И Пољска и Словачка и Чешка желе да прихвате пре свега хришћанске избеглице из Сирије и Ирака, а УН су у најновијем извештају о стању људских права крајем седмице отворено оптужиле Чешку за исламофобију.

Пољска је пристала да у оквиру добровољних квота прихвати свега 2.000 избеглица, Чешка 1.500 у наредне две године, а Словачка свега 200, и то искључиво хришћана, а додатно је преузела 500 избеглица из аустријских центара које ће у Словачкој сачекати да буде решен њихов захтев за азил.

---------------------------------------------------------------------------------

Ухапшена пета особа у Мађарској због смрти избеглица

Мађарска полиција ухапсила је јуче пету особу која се повезује с проналаском више од 70 мртвих избеглица у напуштеном камиону цистерни пре пет дана на ауто-путу у Аустрији. Полиција је навела да је у питању бугарски држављанин, који се испитује због сумње да је починио кривично дело кријумчарења људи.

Новоосумњичени је ухапшен касно прексиноћ, наводи агенција АФП.

Четворица осумњичених трговаца људима изјаснили су се, пред судом у Мађарској, да се не осећају кривим за смрт избеглица чија тела су пронађена у четвртак у Аустрији.

---------------------------------------------------------------------------------

БиХ на јесен очекује 20.000 миграната

Од нашег дописника

Сарајево – Иако се БиХ надала да ће је заобићи избегличка криза надлежне службе у тој земљи процењују да се ситуација из дана у дан мења и да би избеглички талас могао преплавити и ту земљу и то већ на јесен. Према информацијама Службе за послове са странцима у БиХ би, због реалне могућности промене садашње руте миграната, могло доћи „најмање 10.000 избеглица из Сирије, а можда и више од 20.000”.

„Првобитна рута миграната из Сирије, Ирака и Авганистана, која је ишла од Турске, преко Грчке, Македоније и Србије до Мађарске, већ је пребукирана, а на промену тог правца кретања утицаће и заштитна ограда коју Мађарска гради на граници са Србијом”, каже заменик директора Службе за односе са странцима Изет Низам и наводи да постоји иницијатива да и Румунија гради сличну ограду на који начин би се „створио обруч” из кога би „мигранти излаз тражили преко територије БиХ”.

Та нова рута, објашњава он, ишла би преко Македоније, Косова и Црне Горе, а на територију БиХ избеглице би улазиле у околини Требиња.

„У Србији је регистровано око 106.000 избеглица, и сви они су дошли нерегуларним путем, а само део њих може покренути избеглички талас који може да преплави БиХ”, оценио је Низам и закључио да се тај проблем не може и не сме игнорисати.

„Ми се трудимо да делујемо превентивно и већ смо покренули неке оперативне радње. Наши инспектори обилазе могуће илегалне прелазе, испитују ко би могао бити организатор кријумчарења... Сарађујемо с министарствима унутрашњих послова Србије и Републике Српске, те Обавештајно-безбедносном агенцијом БиХ”, рекао је Низам за локалне медије, истакавши да је Служба направила и акциони план за „могући сценарио” и упутила га на разматрање у Савет министара БиХ.

Он је указао и на проблем недостатка смештајних капацитета и на потребу обезбеђења финансијских средстава, напоменувши да ће, ако се обистине тренутна предвиђања, требати и много новца јер ће, према неким рачуницама, један мигрант дневно „коштати” око 15 евра.

„У Имиграционом центру у Источном Сарајеву има 125 места, а у два азилантска кампа 300 места, што би са креветима на спрат омогућило смештај за 600 избеглица, али то је у случају већег прилива недовољно, и зато већ размишљамо о адаптацији одређеног броја објеката који се налазе уз границу”, каже Низам и закључује да ће евентуални долазак неколико хиљада миграната и њихово „бити огромно оптерећење за буџете на свим нивоима у БиХ”.

Д. Станишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.