Петак, 28.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Избеглице из Хрватске нуде мигрантима своју имовину

Кућа Дмитровићевих у Глини (Из породичносг албума Дмитровића)

Вршац – Посматрајући свакодневну реку избеглица, сетио сам се „Олује” и колоне прогоњених у којој сам био и ја. То ме је подстакло да овим невољницима јавно понудим своју имовину – две куће и два хектара ораница, на бесплатно коришћење у трајању од најмање пет година. Толико ми преостаје до пензије, када планирам да се вратим у родни крај, у коме нисам био од 1995. године. О овоме сам обавестио и „Веритас”, али планирам да се обратим и међународним хуманитарним организацијама. Штета је да људи пате, а имовина пропада.

Ово су речи дипломираног економисте Владимира Дмитровића, Вршчанина од 1995. године, коме је од више земљака, чија је имовина у Хрватској такође незаштићена, стигло уверавање да ће слично учинити са својим кућама и њивама. Дмитровићеве куће су званично процењене на 55.000 евра, а усељавање избеглица са Блиског и Средњег истока представљало би вишеструку корист.

– На великом плацу у центру Глине, у улици која је од Другог светског рата носила име народног хероја Васиља Гаћеше, а од 1995. године Жртава домовинског рата, налазе се две куће, са улице стара приземна, а у дворишту спратна. У продужетку су економски објекти и повећа башта, довољно за комфорно становање бар две вишечлане породице – наводи Дмитровић.

На њиви од око два хектара, према његовим речима, могле би ове фамилије да обезбеде довољно хране не само за сопствене потребе, већ и за месну пијацу. Дмитровић најмање пет година избеглицама гарантује становање и обраду земље без икакве накнаде, а до тада ће ваљда стати на ноге, или стићи на планирано крајње одредиште.

– Мој родни крај је леп, а у њему је бар неколико стотина кућа празно и пропада, јер су без старања домаћина. Много је празних објеката и на хрватском приморју. Поклањањем или предајом избеглицама, имовина би била сачувана, а напуштени крајеви попуњени младошћу спремном за радно ангажовање, од вишеструке користи. Да и не говорим колико би тим унесрећеним људима, који нису својевољно напустили своје земље, овај вид хуманитарне бриге добродошао – објашњава наш саговорник.

Од Саве Штрпца, оснивача и председника Информационо-документационог центра „Веритас” у Београду, сазнали смо да Дмитровић није једини пореклом из Републике Хрватске који своју имовину жели да понуди избеглицама из ратом захваћених земаља.  Обратио му се, поред других, и др Милован Мишо Будимлија, из Београда, понудивши своју родну кућу – на поклон избеглицама у месту Плашки, у Лици.

И са њим смо разговарали. Кућа има четири собе, кухињу, купатило... налази се на плацу од 2.100 квадратних метара, са великом баштом. У њој, вели власник, није био од 1995. године.

– Знам добро шта је избеглица, па отуда моја коначна одлука. Обраћао сам се Коалицији удружења избеглица из Хрватске, Комесаријату за избеглице, а 24. августа и председнику Републике Србије Томиславу Николићу, објаснивши му хумане разлоге којима сам руковођен у доношењу одлуке. Кућу ни по коју цену не желим да продајем, јер немам морално право на то, од оца сам је наследио, па једино могу да је поклоним. Ако на то избеглице немају право, нека у мојој кући неограничено дуго станују. Нећу статисве док не постигнем циљ – каже нам др Милован Мишо Будимлија, пензионисани уролог у Клиничко-болничком центру у Земуну, и наглашава да су му се с сличним понудама јавили и пријатељи из Америке, чија имовина у Хрватској такође пропада неискоришћена.

Питали смо Саву Штрпца, некадашњег судију и адвоката, да ли је правно могуће поклонити, или макар уступити на коришћење некретнине у Републици Хрватској.

– Власници своју имовину могу продати, поклонити или је дати на коришћење. Када је реч о актуелним избеглицама – азилантима, нико власницима не може забранити да имовину поклоне, а да ли ће они тамо, у Хрватској, моћи да се укњиже као власници, зависи од хрватске државе. Много је јасније и брже решење уступање имовине на коришћење, док азиланти не среде свој статус у Хрватској. Када имају некретнине, азиланти обично лакше долазе до статуса. Међу избеглицама има и богатих породица, које би те некретнине могле да доведу у боље стање. И Хрватска би на тај начин дошла до извесне користи – каже Саво Штрбац.

Према његовом мишљењу, на овом питању својски би требало да се ангажују међународне хуманитарне агенције, држава Хрватска, Црвени криж, Црвени крст, УНХЦР... како би избеглице што краће патиле док путују према Европској унији, а долазак зиме их притиска.

– Ми смо били у таквој ситуацији и најбоље знамо колико је у оваквим тренуцима неопходна рука помоћи: становали смо у понуђеним кућама, шупама, баракама, баркама, тракторским приколицама... Ми у „Веритасу” не бисмо могли да будемо носиоци овог посла, али бисмо могли да понудимо знање и искуство – наглашава Штрбац.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.