Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Маркова победа

Период између ових колумни испоставља се као предуг да се чак и региструју, а камоли анализирају и прокоментаришу сви важни догађаји који су у међувремену протресли ову несрећну земљу, малаксалу од проблема, врућине, умора и „историјских победа”. А поготово да се, паралелно са тим, укаже на све оне политичке и медијске „димне завесе” које служе томе да се прикрије смисао и забашури сећање на праве проблеме и неуспехе.

Зато, овај пут, неће бити места за причу о ванредним изборима, азилантској кризи, посети ММФ-а, „повећању плата и пензија” или бечком састанку представнике ЕУ са балканским кандидатима – и кандидатима за кандидате – за чланство у ЕУ. Па чак ни за посебан осврт на скандалозну фудбалску утакмицу између ЕУ и „ЕУ футура”, у којој је навалу екипе регионалних лидера (која се слободно могла звати и „ЕУ – мало морген”) предводио Хашим Тачи лично, док је Ивица Дачић судио, Антић бранио, а Вучић навијао из публике („јер не уме да игра”).

Морамо ипак рећи коју о ономе чиме се – након објаве спектакуларне победе од 5 : 0 из уста српских преговарача – власт и медији вероватно неће много бавити. Наравно, реч је о четири најновија бриселска споразума између Београда и Приштине, којима је на неки начин стављена тачка на готово деценију и по дуг отпор Срба са севера КиМ да се интегришу у уставни и правни систем приштинских власти.

Неумесна прича о „победи” је својевремено озбиљно компромитовала чак и онај заиста херојски отпор који су војска и грађани ове земље пружили и били спремни да пруже многоструко надмоћнијем непријатељу током НАТО агресије 1999. године. Сећамо се како је било – запуштен проблем, насиље, инциденти, потрага за „лојалним Албанцима”, неуспешни преговори, ултиматум у Рамбујеу, Холбрук, бомбардовање, Черномирдин, Ахтисари... На крају је, под претњом копнене интервенције и још масовнијег бомбардовања, Милошевић попустио и (полу)капитулирао: потписан је Кумановски споразум, војска се повукла са Косова заједно са највећим делом тамошњих Срба, а власт у Приштини, под окриљем НАТО трупа, преузели ОВК, Тачи, Чеку, Харадинај и остали.

Знам да ме је та карикатурална прича о „победи над НАТО-ом” нервирала и пекла ништа мање од саме несреће која нас је задесила. Није срамота изгубити или попустити пред надмоћном силом и неправдом. Али јесте неумесно и гротескно капитулацију проглашавати за победу. (Да су, на пример, барем рекли да се завршило „нерешено”, било би мање претенциозно, ближе истини и са више шансе да прође и буде прихваћено од народа.)

Али ако је оно својевремено било неукусно и неумесно, како тек назвати актуелно јуначење и хвалисање Марка Ђурића након бриселских преговора? Јер тада се ипак неко борио и ратовао, многи су погинули, ангажовале су се све светске силе и, на концу конца, добијена је резолуција 1244, у којој је, барем на папиру, гарантован суверенитет и територијални интегритет СРЈ. А сада се победом проглашавају документи у којима се ни једном једином речју не помиње држава Србија и њен суверенитет.

Онда су одбијани и прихватани неки стварни ултиматуми, у којима је улог био неупоредиво већи од (не)добијања „статуса кандидата” за чланство у ЕУ, „датума почетка преговора” и „отварања првог поглавља”. А, веровали или не, управо због ове три ствари (статус кандидата, почетак преговора и отварање поглавља), које већина и не уме да разликује нити оне имају неки конкретан утицај на живот, држава Србија и њене владе су се последњих година више пута де факто одрицале свог суверенитета на Косову и Метохији. 

Ова смишљена и политикантска еуфорија ме највише подсећа на понашање грогираног боксера који тетура по рингу и виче „није ми ништа” – а онда једва чека да се довуче кући, легне и стави хладне облоге на главу. Тако ће и сада, чини ми се, након објаве „велике победе” власт све учинити да се ова тема што пре скине са насловних страна и ударних вести. А наравно да ту нема ни „п” од победе, чак ни када се гледа само главна и „најповољнија” ствар у овом бриселском пакету, то јест Заједница српских општина (ЗСО), којузванични Београд сада покушава да искористи да би колико-толико спасао образ, макар у сопственим очима. Бриселски споразум је био потпуно неодређен око садржаја ЗСО, па се, бар формално, могло надати да ће тај садржај макар мало оправдати оптимистичке и громопуцатељне најаве. Али није случајно речено да „што се грбо роди, вр(иј)еме не исправи”. Заправо, у овом конкретном случају, како време пролази, „грбавост” постаје све већа и све уочљивија.

У сваком случају, нема ништа од приче о некаквој „Републици Српској” на Косову, коју су представнициактуелне властиеуфорично најављивали у време потписивања Бриселског споразума.

„Пр(а)ва жаба” и права горка пилула је прогутана очито исхитреним потписивањем Бриселског споразума. Тада најважније ствари нису испреговаране и обезбеђене за српску страну, тако да је све ово у међувремену било само копрцање, како с обзиром на ситуацију на терену, тако и с обзиром и на ситуацију која је створена самим чином потписивања Бриселског споразума.

У том смислу, тзв. бриселски процес ове две и кусур године био је само куповање времена од стране Београда иобезбеђивање облога, односно  вештачких заслађивача српским властима (то јест Вучићу) да ту горку пилулубоље и лакше пласирају сопственој јавности. Мада, с обзиром на степен контроле те јавности од стране актуелне власти, Александар Вучић би анестезираном српском јавном мњењу могао продати и много гори споразум од оног који је управо потписао у Бриселу.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.