Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ајланова слика симбол страдања једног народа

Фотографија трогодишњег сиријског дечака Ајлана, у црвеној мајици, тегет панталоницама и сандалама, како мртав лежи на плажи турског летовалишта ужаснула је свет.

Како преносе турски медији, несрећно дете је трогодишњи Ајлан Курди, који се заједно са братом Галипом (5) утопио у мору када се преврнуо чамац којим су се отиснули ка грчком острву Кос. Обојица су пошли на пут у избеглиштво из сиријског града Кобани. У несрећи страдала је и њихова мајка док је отац преживео породичну катастрофу.

Канадски лист „Национал пост” пише да је породица малој Ајлана и његовог две године старијег брата Галипа раније подносила захтев за избегличку визу у Канаду, али су одбијени. Одбијеница им је стигла у јуну са образложењем да постоје „компликације с избегличким пријавама из Турске”.

Тима Курди, сестра оца који је једини преживео ову трагедију, изјавила је да је месецима заједно са пријатељима и комшијама настојала да сакупи новац како би помогли долазак породице Курди у Канаду. Вест о трагедији сазнала је од супруге другог брата, Мухамеда.

Преживели отац је поручио да је једино што сад жели да се врати својој кући како би покопао своју фамилију и легао у гроб поред њих, каже Тима која већ двадесет година живи у Ванкуверу где ради као фризерка.

Канадски министар за емиграције Крис Александер изјавио је да је фотографија трогодишњег сиријског дечака Ајлана Курдија „сломила срца широм света”.

Канадске власти претходно су одбиле захтев дечакове рођаке из Ванкувера да пружи гаранције и да издржава породицу Курди, пренела је агенција АП.

„Као сви Канађани, био сам дубоко ожалошћен том сликом и сликама многих других страдања сиријских и ирачких емиграната који су бежали од прогона Исламске државе”, рекао је Александер.

Водећи светски дневници потресну фотографију малог Ајлана објавили су на насловним странама. И сами новинари и уредници тих медија били су узнемирени виђеним призором, али су ипак одлучили да објаве фотографију која је постала симбол страдања сиријског народа.

Међу хиљадама људи који су „делили” слике на својим страницама и изразили жаљење била је Лиз Слај, дописница „Вашингтон поста” која извештава о рату у Сирији; Надим Хури из „Хјуман рајт воча”; бивши шеф британске дипломатије а сада председник Међународног спасилачког комитета Дејвид Милибанд; активисти из сиријског града Рака, који живе под влашћу џихадиста Исламске државе...

Стотине људи је различито реаговало на објављивање ових фотографија. Једни су тражили да се поштује достојанство мртвих, наводећи да је „прилично непријатно да људи ’твитују’ слике мртве деце миграната”. Други су одговарали: „За људе који кажу да се крши достојанство мртвог сиријског дечака на плажи имам два предлога: 1. прочитати о Сирији; 2. погледати шта значи ’достојанство’.”

О мигрантској кризи је написано стотине чланака и снимљено хиљаде прилога, разговарано је са десетинама избеглица. Али шта сада урадити? У редакцијама је настао проблем: да ли фотографију која је скаменила свакога ко ју је видео – треба и објавити. Док се на уредничким колегијумима расправљало да ли су фотографије сувише шокантне да би могле да буду објављене, расправу су прекидала обавештења на „смартфоновима” о новим постовима на „Фејсбуку”, „Твитеру”...

До тада је већ стигла вест да се на другом делу плаже турског летовалишта налази и тело његовог петогодишњег брата Галипа.

А онда су на сајтовима великих европских новина почеле да се појављују фотографије утопљеног дечака. До краја дана постигнут је неуобичајен договор међу уредницима новина широм Велике Британије да објаве слике на својим насловним странама, уз позив на акцију британског премијера Дејвида Камерона. Британски лист „Дејли мирор” објавио је фотографију турског полицајаца како носи тело дечака уз наслов „Малена жртва људске трагедије”, док је коментар „Мирора” био: „Неподношљиво.”

„Уколико ове изузетно снажне слике тела сиријског детета на плажи не промене однос Европе према избеглицама, не знам шта би друго могло?”, написао је „Индипендент”.

Италијански дневник „Република” ставио је на свој „Твитер” налог „фотографију која је потресла свет”, Шпански „Паис” ју је назвао „симболом миграционе драме”, док је коментар листа „Периодико” био „Потонуће Европе”.

Једна приватна служба за спасавање миграната у Европи уочила је драматичан пораст донација, који се приписује ужасавајућој реакцији на фотографије мртвог сиријског детета које лежи на плажи. Организација за помоћ мигрантима са седиштем на Малти саопштила је у четвртак да су у протеклих 24 сата 15 пута повећане донације. Уплаћено је више од 200.000 евра, у односу на 2.500 претходног дана.


Абдулах Курди, отац трогодишњег Ајлана и петогодишњег Галипа који су се са мајком Рехан удавили код Бодрума (Фото Ројтерс)

„Њујорк тајмс” се одлучио за фотографију која показује турског полицајаца који носи дете, на којој се не види лице дечака. Неколико других новина, укључујући „Вол стрит џорнал” и „Балтимор сан” – учинили су исто.

„Расправљали смо се око тога, али на крају смо се ипак одлучили за ту фотографију, која ће у сваки дом унети све размере ове трагедије”, рекао је главни уредник „Њујорк тајмса” Дин Баке.

Ким Марфи, помоћник главног уредника „Лос Анђелес тајмса”, рекла је за „Њујорк тајмс” да су искуснији уредници консензусом одлучили да се фотографије ипак објаве.

„Слика није увредљива, није крвава, није неумесна – само је срцепарајућа и снажно сведочи о томе како се одвија људска трагедија у Сирији, Турској и Европи, коју често не видимо”, рекла је она. „Ми смо написали приче о стотинама миграната који су се удавили када су се чамци преврнули, који су се угушили у камионима, претрпаним возовима. Ипак, тај мали дечак на плажи доноси размере мигрантске кризе у домове и оних читалаца који је још нису свесни.”

Ипак, ми смо одлучили да је објавимо

„Ово је грозна слика. Она показује сав ужас узалудног и смртоносног бега из Сирије погођене ратом. Ово је тренутак ухваћен фото-апаратом – али и оно што се дешава свакога дана на обалама Средоземног мора. Ово је слика која чини да смо схрхани због болног саосећања; која тера на размишљање; која нас чини немима; пред којом сви осећамо да је слика године, можда и деценије. Она је симбол свега што нас у овом тренутку дира, погађа, чини беснима и разочаранима”, написао је Александар Кудасчеф, главни уредник „Дојче веле”, и запитао се да ли се сме и мора објавити оваква слика.

„Постоји низ уверљивих и разумних разлога да се то не учини. Реч је о пијетету, о достојанству једног детета, о оправданом захтеву да медији морају бити уздржани. Ипак, ми смо се одлучили да је објавимо. Не због сензације, не због тога да бисмо повећали број кликова на нашим страницама или гледаност наших прилога. Показујемо је јер нас је све погодила. Показујемо јер она постаје симбол избегличке трагедије: слика недужног детета, због кога су се његови родитељи упустили на пут опасан по живот, како би му омогућили бољи живот. Завршило је смрћу тог детета у мору. Показујемо јер нас је ова слика добро продрмала, а на редакцијском састанку сви смо били замишљени и неми. Дирнути због патње и смрти. Показујемо јер осећамо ту патњу, уз сву збрку коју носи новинарски посао, јер смо пред овом сликом остали неми.”

Потресно је страдање детета, а не сама фотографија

Директор за ванредне ситуације у организацији Хјуман рајтс воча Петер Баукарт изјавио је како неки сматрају да је слика сувише потресна да би се објављивала на интернету и у штампи. 
„Међутим, ја сматрам потресним то што се тело страдалог детета нашло на нашим обалама, а могло је да се учини много више да му се спасе живот”, рекао је он и додао да је и сам дуго оклевао да на „Твитеру” објави фотографију тела Ајлана Курдија. Бета

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.