Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли овај воз иде у Немачку? Не, иде у логор

Европа, њене границе и хришћанске вредности се бране жицом – то је резиме и запањујућа порука премијера Мађарске Виктора Орбана, који у тексту објављеном у „Франкфуртер алгемајне цајтунгу” понавља да ће Мађарска учинити све да одбрани шенгенске границе. Као да је суочен са „најездом варвара”, а не са унесрећеним људима који беже од рата, бодљикаву ограду на граници између Србије и Мађарске Орбан представља као свој подвиг, а не као срамоту:

„Ми не градимо жичану ограду да бисмо се забављали, већ зато што је она нужна. Жица је једноставно линија одбране и заштита од прилива избеглица које прете да подрију хришћанску Европу.”

И док је у Бриселу објашњавао да не пристаје ни на какву квоту и да неће да прими избеглице чија је „култура радикално различита од хришћанске Европе”, призори у његовој Мађарској много су више личили на времена из Другог светског рата него на данашњу Европу. Мигранти су у Будимпешти час протеривани из зграде железничке станице, час у њу убацивани. Неки су утеривани у возове, док су из њих излазили сви Мађари, па су вагони постајали „чисто мигрантски”.

Главна железничка станица у Будимпешти наизменично се отвара и затвара, старо здање препуно је миграната, које приморавају да сиђу испод земље. Вести се брзо шире преко паметних телефона, али се међусобно сударају. Чује се да је из неког воза избачено 180 миграната, док је други кренуо из споредне будимпештанске станице и из њега су изашли сви Мађари. Неизвесност и страх владају: где се иде, то нико у овој конфузној ситуацији не зна. Репортер „Њујорк тајмса” нашао се у једном возу и забележио потресни дијалог. Један Сиријац пита: „Овај воз иде у Немачку?” Неко му у пролазу одговара: „Не, у логор.” Цела избегличка породица силом искаче из воза и леже на пругу. Тако спасава друге који су остали у вагонима за транспорт у сабирне центре. Јер тај воз их ваљда неће прегазити.

Други потом одмах напуштају железницу, они који имају још новца обраћају се кријумчарима.

(Фото Бета-АП)

А онда Би-Би-Си и многе друге агенције и станице читаву причу о стотинама хиљада несрећника пребацују на кријумчаре, њихове зараде и потребу да се тај бизнис сузбије. Сваки бизнис цвета кад има потражње. Као да без кријумчара ови људи не би били несрећни или би се без њих несрећа мање видела, па би Европа могла да буде опуштенија.

У међувремену, из Брисела је стигао предлог председника Европске комисије (ЕК) Жан-Клода Јункера о „релокацији” 120.000 избеглица из Италије, Грчке и Мађарске. Очекује се да Јункер званично открије овај план када се 9. септембра буде обраћао Европском парламенту. Али до тада и процена броја и начин збрињавања могу да се покажу као застарели.

Пилот шема ЕК, како је зову у Бриселу, претходно је предвиђала „релокацију” 40.000 тражилаца азила из Италије и Грчке у друге чланице ЕУ.

Француска и Немачка начиниће заједничке предлоге о томе како да приме избеглице и како да их праведно и пропорционално распореде широм Европе, саопштено је из кабинета француског председника Франсоа Оланда, који је јуче телефоном о томе разговарао са немачком канцеларком Ангелом Меркел, пренео је Ројтерс. Ове две земље желе да успоставе заједнички план јачања европског система за азиланте и пруже неопходну подршку земљама које мигранти користе за транзит. Такође су се сложили да Париз и Берлин и даље инсистирају на обавезујућим квотама унутар ЕУ.

Меркелова позива на солидарност, Орбан најављује оштрије законе

„То је принцип солидарности”, рекла је канцеларка Меркел новинарима током посете Швајцарској, како преносе агенције. Насупрот Орбану, који тражи да се избеглице врате у Турску, јер су тамо безбедне, Оланд и Меркелова саопштавају да ти „мушкарци и жене са својим породицама беже од рата и прогона” и да им је потребна „међународна заштита”.

Слике пакла пристижу једна другу. У једном граду поред Дрездена, чувар у избегличком кампу је неонациста, како јавља „Зидојче цајтунг”. Дотични стражар, задужен да чува избеглице, залагао се за „кастрацију и присилну депортацију странаца са полицијским досијеима”.

Према последњим анкетама, Немци се највише плаше природних катастрофа, али све више страхују од тероризма и азиланата. Виктор Орбан се позива на демократију кад тражи да се забрани и казни нелегалан улаз миграната у Мађарску. Он наводи резултате „националних консултација” и тврди да је, од седам милиона послатих упитника, милион Мађара вратило попуњене упитнике. Више од 80 одсто Мађара страхује од миграната и тероризма, пише Орбан у немачким новина, али не каже шта о целој тој кампањи застрашивања мисли оних шест милиона Мађара који се нису одазвали позиву премијера и нису вратили попуњени упитник. На основу таквих података, Орбан тврди да је Европа у страху и да је потопљена мигрантима, те да није у стању ни да брани своје границе (шенгенске).

Никоме из Европске комисије, како је речено за Б 92, не пада на памет да укида Шенгенски споразум и ограничава кретање људи.

У Грчку су јуче стигли нови чамци и бродови са избеглицама. Атина ће од Европске уније затражити 700 милиона евра за изградњу инфраструктуре на острвима где мигранти стижу сваког дана.

(Фото Ројтерс)

Огласио се и британски премијер Дејвид Камерон и изјавио да ће Британија испунити своју „моралну дужност”. Није, међутим, рекао да ли ће квоту од хиљаду Сиријаца, колико је Британија до сада била спремна да прими, повећати или смањити. Рекао је само да ће је држати „под контролом”. Само пре годину дана простирао је пак црвени тепих за милијардере који желе да побегну из Француске, када је Оланд најављивао високе порезе за богаташе. Опозиција у Британији тражи, с друге стране, да се пружи уточиште бар за десет хиљада Сиријаца. Слично је и у Шпанији, где градоначелнице Барселоне и Мадрида позивају грађане да се организују и помогну избеглицама без обзира на ограничења која уводи конзервативна влада Маријана Рахоја.

Турска критикује Европу, у Хрватској само 550 избеглица

Турска је досад примила два милиона избеглица, али ће наставити да „држи отворена врата” изјавио је јуче премијер Ахмет Давутоглу, а турски председник Ердоган критиковао је Европу што није учинила ништа да подели терет кризе и што окреће леђа сопственим принципима поштовања људских права.

Амандмани које ће усвојити Скупштина Мађарске 15. септембра подразумевају право војске да пуца уколико процени да мигранти нападају неке институције. Уз увођење казни затвора за све „нелегалне” мигранте који улазе из Србије, тим амандманима се такође предвиђа њихова моментална депортација. Србија ће због тога морати да донесе акциони план, како је најавио премијер Александар Вучић.

Већ неколико недеља Хрватска се припрема за најављену промену избегличке руте, а из шенгенског фонда граде се прихватни центри за по сто избеглица у Триљу и Товарнику, како је јуче потврдио министар унутрашњих послова Ранко Остојић. Он је, међутим, рекао да у Хрватској нема никаквих избегличких таласа и да је број од 550 избеглица за 77 одсто мањи него што их је преко Србије ушло у Хрватску у првих шест месеци прошле године.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.